SUNGAZING- SANGEJZING- GLEDANJE U SUNCE

Sangejzing je drevna praksa sigurnog gledanja u Sunce postepeno povećavajući vreme u sigurnom satu, stojeći bosih nogu na zemlji bez trave. Sangejzing će vam pomoći da ojačate um, ozdravite od svih postojećih bolesti i povešće vas putevima novih saznanja i prosvetljenja. Oni koji žele mogu da promene način ishrane tokom ili po završetku prakse, možete preći na presnu ishranu, da živite samo na tečnostima ili da živite bez uzimanja hrane ako Vi tako odlučite.

Gledanjem u sunce kako mi to preporučujemo svetlost putuje preko vaših očiju do središta glave gde je smeštena vaša Pinealna žlezda tj. Epifiza za koju naučnici u poslednje vreme kažu da je “Mozgov mozak”. Ona kada je izložena većoj količini svetla preko dana, po danu luči hormon sreće – Serotonin, a preko noći u vremenu od 2-5h hormon besmrtnosti i podmlađivanja koji se naziva Melatonin. Ova dva hormona su izuzetno važna da bi se regulisali vaše Cirkadijalne tj. Bio ritmove koji vam uravnotežavaju um, telo, dušu i duh. Hormon Serotonin ubrzava vaše Bio ritmove, a Melatonin ih usporava. Uzemljavanje vam takođe pomaže u regulisanju tih Bio ritmova regulisajući oba izlučena hormona i dovodi vaše telo u ravnotežu i onda je prirodno da se radi te ravnoteže povlače sve bolesti koje smo skupili kada smo bili i živeli u prirodnoj neravnoteži.

Benefiti sangejzinga i uzemljavanja su podeljeni na tri dela. Koji će od benefita pre dolaziti zavisi od navika i načina života kako ste živeli ranije, jer svi smo mi unikatni i svako je poseban, zato ne deluju i ne mogu delovati ni svi lekovi podjednako na sve ljude. Neki od benefita će doći ranije, a neki kasnije. Nije bitno kada dođu, nemojte gledati slepo na ovo vreme sangejzing prakse nego samo ustrajte do kraja i preporodićete se to je sigurno. Ovo govori i svedoči milioni ljudi na celom Balkanu, i na desetine miliona njih u čitavom svetu. Samo se opustite, radite sangejzing sa uzemljavanjem opušteno, nemojte biti opterećeni time kada će doći koji rezultat, jer će vam to stvarati lažnu mentalnu sliku (mentalni program) o tome, i kada se ne desi u roku koji ste vi zacrtali, bićete nezadovoljni i frustrirani. Juriti vreme sangejzinga da se on završi što pre NIJE toliko važno, koliko je važnije da postupak traje i da dobijate sve više ovih benefita koje smo naveli na temi:.

>>> BENEFITI SUNGAZINGA <<<

>>> POSTUPAK SUNGAZINGA <<<

U 19 veku britanci su u Indiji otkrili postojanje ljudi koji su navodno imali više stotina godina, tako su sa velikim interesovanjem započeli istraživati fenomen fantastično starih i vitalnih ljudi. Ti stari ljudi poznavali su jednu od najčuvanijih tajni svih vremena “Sangejzing ili gledanje u Sunce” odnosno način ili tehniku s pomoću koje se direktnim upijanjem energije Sunca, može podmladiti fizičko telo, otvoriti svest i započeti duhovni razvoj na višem stepenu. Ljude koji su ovladali moćima manipulacije sunčevom energijom nazivaju “oni koji se hrane božjom manom” ili solarnim jogijima, a samu praksu “Solarnom jogom” mada ova praksa sa samoozdravljenja i samopoboljšanja nema nikakve veze sa bilo kojim oblikom joge.

Najpoznatiji solarni jogi 21 veka je svakako Hira Ratan Manek, koji nesebično prenosi savremenim ljudima ovo prastaro znanje. Hira je nakon više desetina godina proučavanja drevnih tekstova, došao do savršene tehnike sangejzinga (solarne joge), koja je danas poznata kao “Tehnika po Hira Ratan Manek metodi”. On je prošao ispitivanja naučnika koji su radili za NASA, američke agencije za svemirska istraživanja u trajanju od skoro 2 godine, kojima nikada ni jedan čovek pre Maneka nije bio podvrgnut tako temeljnim i dugoročnim testiranjima.

Zaključak tih naučnika iz NASA bio je da se radi o fenomenu, jer su sva istraživanja pokazala stvarne vrednosti solarne joge, a neke tehnike su uklopljene i u program za obuku astronauta.

Nekoliko naučnika isprobalo je lično Solarnu Jogu i bili su fascinirani načinom i brzinom kojom su potaknuli svoje paranormalne sposobnosti. One su kod svakog čoveka latentne, ali ih je teško pobuditi, zato mnogi odustaju, jer sve tehnike zahtevaju dugogodišnji svakodnevni rad, ali ne i Solarna Joga sa uzemljivanjem, ona brzo i moćno budi uspavane sposobnosti čoveka, kao i njegovo zdravlje.

Primenom i svakodnevnim vežbanjem solarne joge i uzemljivanja, nestaju sva fizička i psihička oboljenja u roku od nekoliko meseci. Energija Sunca i njen dugin spektar boja odgovaraju boji organa u ljudskoj bioplazmi- auri, isceljivanje bojom poznata je holistička metoda i primenjuje se u Indiji, SAD, Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, a od pre tri godine (2009) i u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Sloveniji, Crnoj Gori i svuda širom Evrope i sveta……!

Energija Zemlje utiče blagotvorno na čitavo telo, um i duh. Kada ste uzemljeni vi ste povezani sa Zemljom, kada niste odvojeni ste od nje i onda celo vaše telo pati, a to se reflektuje u vašem životu kao bolesti sa kojima se borite. Energija Sunca je jaka i snažna (muška energija), dok je energija majke Zemlje slaba (ženska energija), a našem telusu potrebne ove obe energije kako bismo bili u savršenom zdravlju. Ove energije poravnavaju i naše cirkadijalne ili bio ritmove, u nauci poznate kao simpatikus i parasimpatikus. Sunce ubrzava cirkadijalne ritmove, a zemlja ih usporava.

Tečaj solarne joge kratak je i lako savladiv, te ne traži nikakve fizičke napore, niti zahteva neke fizičke vežbe posebnog karaktera, samo nešto malo želje i volje, kada ste doneli odluku o promeni kvaliteta života, već ste učinili pola posla, učinili ste inicijaciju i evokaciju.

Potrebno je samo da stanete bosi na zemlju bez trave i gledate u izlazeće ili zalazeće Sunce, postepeno povećavajući vreme gledanja. Postupak sangejzinga po HRM metodi imate na linku dole!

Sangejzing ili solarna Joga se radi samostalno u svom domu i može se naučiti praktikovati bez vodstva nekog iskusnog trenera, gurua ili praktikanta, za sada na našim prostorima postoji originalno pisano delo, autora Miroslava Kiša Cybermikana “Solarna joga- sangejzing”. Da biste započeli sa ovom predivnom i dragocenom tehnikom nije neophodno da kupujete nikakve brošure ili knjige niti da dajete ikome bilo kakav novac. Potrebno je samo da pratite uputstva za bezbedan sangejzing koja su opisana na sajtu.

ZAŠTITA SUNGAZING PRAKSE OD ZLOUPOTREBA:

Sangejzing je samo za ODABRANE, za one koji osete unutar sebe njegove benefite i koji “čuju” zov Sunca da se spoje sa njim, kako bi krenuli na novo životno putovanje… Sangejzing je toliko MOĆAN i DELOTVORAN da nije za svakoga.

Da li treba da nam platite nešto kako bismo vam dali informacije o tome kako se sigurno gleda u Sunce?
NE, NIKAKO. Treba samo da se BESPLATNO registrujete i time pokažete svoju ozbiljnost da želite da radite sangejzing na svoje dobrobiti i da samoozdravljate od njega.

(Da biste pristupili ovim vrlo vrednim informacijama, i pokazali da ste ozbiljni u odluci da promenite svoj život na bolje iz korena, potrebno je samo da se BESPLATNO registrujete na našem sajtu)
SUNGAZING POSTUPAK

Mnogi se sada sa pravom pitaju šta je to sangejzing? Da li je to još jedan pokret koji obećava samo sve i svašta? Neka nova sekta ili religija? Hajde da na ta pitanja damo odgovore sa naučnog aspekta.

Kao prvo, sangejzing po HRM metodi je naučna disciplina kojom se vaše telo i celokupno biće dovodi u red, usaglašavajući ga sa prirodom. Kada kažem naučna metoda onda to zaista i mislim. Šta je nauka? Koja je definicija reči nauka?

Neko nešto izmisli, napravi određenu formulu (postupak sangejzinga), razradi tehniku i u testiranju dobije određene rezultate (benefiti/dobrobiti sangejzinga). Nakon toga još neko ponovi isto po istoj formuli i dobije iste rezultate, i onda sa potpunim pravom možemo konstatovati da je Hirina tehnika prava naučna tehnika.

Savremena nauka kaže da Sunčeva svetlost preko očiju dolazi do jedne sićušne žlezde koja se nalazi u našem mozgu, a naziva se pinealna žlezda ili epifiza. Ona preko dana luči hormon sreće, serotonin, a preko noći u vremenu od 22:00 do 03:00, kada spavamo, hormon besmrtnosti ili melatonin. Da bi nam se melatonin lučio tokom sna moramo ispuniti glavni uslov, a to je da primamo Sunčevu svetlost direktno preko očiju, koja dalje mehanizmima u našim očima putuje sve do pinealne žlezde u sredini mozga.

Seratonin je hormon koji čini da budemo srećni, zadovoljni, veseli… i taj osećaj najčešće možemo osetiti na proleće ili kada Sunce jače sija. Kada spavamo i kada smo u dubokoj REM fazi sna, oslobađa se melatonin koji nam pruža mnogo više dobrobiti nego kada to nije slučaj. On je regulator svih ostalih regulatora u našem telu, zaslužan je za sam process starenja, a može biti izuzetan i u usporavanju starenja i podmlađivanju kože i organa. Iz ove naučne tvrdnje i zaključka sledi da oni koji proizvode više melatonina mogu usporiti i kontrolisati svoj proces starenja i propadanje organizma. Ali za to moraju ispuniti jedan preduslov, a to je da dozirano primaju Sunčevu svetlost preko očiju, postepeno povećavajući izloženost direktnoj Sunčevoj svetlosti. Zvuči poznato, zar ne?

Dalje, melatonin je gorivo za naše ćelije, pomaže nam oko jačanja imuniteta, “jet laga” (poremećaj sna pri promeni vremenske zone), sitosti organizma i veoma je zaslužan za regulaciju telesne temperature, kao i povećanja ukupne energije u celom telu. Mnogi ljudi mogu sa lakoćom prihvatiti činjenicu da se ovom predivnom praksom mogu izlečiti razne bolesti, ali ipak ostaju skeptični prema tvrdnji da HRM ne uzima hranu i ne jede već više od 14 godina.

Pravo pitanje je zašto mi u stvari jedemo? Neko bi možda rekao kako nam je hrana neophodna da bismo preživeli i to je delimično tačno. Međutim, ono što je našem telu potrebno jeste energija i voda, a hrana je samo navika koju vučemo iz detinjstva i ranijih inkarnacija. Naše telo je 80% voda, a ta voda nam pomaže da pored melatonina imamo veći stepen energije. Energiju za telo dobijamo iz tri izvora. Dakle, postoje energije koje mi apsorbujemo na razne načine, a koje su nam potrebne i neophodne kako bismo nesmetano i što bolje funkcionisali. Krenuću od najmanjeg stepena iskorišćenosti energije, a to je treći stepen po kvalitetu koji se nalazi u mesu i mesnim prerađevinama raznih životinja koje jedete, pa je sam taj izvor energije veoma nizak i mali, jer je to energija koja je tri puta prerađivana. Poznato je da unošenje tako prerađene energije iz mesa može biti, a često i jeste, kobno za čoveka. Takođe je poznata činjenica da jedenjem velikih količina mesa i mesnih prerađevina možete oboleti od raznih bolesti. Najuzvišeniji, najčistiji i najveći stepen iskorišćenja Sunčeve energije je iz samog izvora, iz našeg Sunca. To je prvostepena, neprerađena, čista energija koja je najjača po snazi, najčistija po kvalitetu i najupotrebljivija.

Naučno je poznata činjenica da što je za ljudsko telo hemoglobin to je za biljke hlorofil. Ove dve supstance se razlikuju samo u jednom molekulu i to je kod čoveka gvožđe a kod biljaka magnezijum. Dakle, i čovek može da vrši svoju fotosintezu. Pomenuli smo to da kada Sunčeva svetlost dođe do pinealne žlezde, ili epifize, kroz oči, ukupna energija u ljudskom telu se povećava i to se upravo dešava Hirinom sigurnom metodom sungazinga. Telo prima energiju kroz oči i, oslobađajući seratonin i melatonin, sa ostalim procesima, daje nam osećaj sitosti, potpuno energizujući celo telo i um. Ovde želim da istaknem nešto veoma važno. Sada se postavlja pitanje zašto mi uopšte osećamo glad i zašto smo gladni?

Kada u ljudskom telu dođe do pada energije, zbog potrošenosti raznih životnih funkcija i načina života, on oseti glad. Dakle, da bismo uneli više energije iz ma kog izvora, ona dolazi u naše telo i naš mozak nam daje signal da je telu potrebno gorivo, odnosno energija. I to se dešava u vama kada osetite glad. Vaš alarm pri nedostatku energije se pali i to se zove glad. Kada osetite glad vi uzmete da jedete, što je normalno, jer je za normalno funkcionisanje tela potrebna energija koju unosite iz hrane. Kada u svoje telo unesete dovoljno energije aktivira se sistem za sitost i vi prestajete da jedete. Tada vam mozak više ne daje signal da je telu potrebna energija, pošto ste je uneli u dovoljnoj količini. Hira je usavršavajući svoju tehniku prevazišao glad i to je tajna zašto on više nema potrebu da jede. Rekao bih iz svog ličnog iskustva da on ne oseća potrebu za hranom, jer i dalje prima dovoljno energije u svoje telo, ali spolja. Dakle, vi možete pobediti osećaj gladi i živeti samo od energije Sunca, i to samo ako želite. Ali, ako ne želite da živite ne jedući hranu, nakon završene prakse sungazinga, ili tokom cele prakse, možete samo drastično smanjiti unos hrane i uživati u prednostima stečenim time. Drugim rečima, imati potpuno besplatno i savršeno stečeno zdravlje. Solarna joga nije vežba za oslobađanje od hrane, već za sticanje savršenog i potpunog zdravlja tela, uma i duha. Radeći sungazing, tokom prakse, kako budete dobijali energiju od Sunca, moći ćete smanjiti unos hrane i ostati na tome samo ukoliko to želite. Nejedenje nije cilj ove prakse, ali ko želi može i da živi na takav način. Dovoljno je samo da jedete kada vama odgovara i kada želite – i vi ste ti koji svoju glad stavljate pod kontrolu.

O uticaju Sunca na ljude, sunčevoj svetlosti, cirkadijalnim bioritmovima

Na slici je prikazan zdrav i bolestan bioritam:

Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava ritmove, dok ih večernja svetlost usporava. I jutarnja i večernja svetlost su nam neophodne za zdravlje.

Nedostatak Sunčeve svetlosti, kao i izlaganje neadekvatnoj okolnoj svetlosti, kao što je veštačka svetlost, dovodi do poremećaja rada unutrašnjeg sata, zatim i metabolizma, i konačno manifestacije bolesti.

Neadekvatna svetlost iz okruženja može izazvati cirkadijska oštećenja, rizik od nesanice, depresije, brojnih sistemskih oboljenja i mogućnost rane smrti. Nedovoljan unos Sunčeve svetlosti preko očiju narušava ritam hormona, ćelija, organa, odnosno celog organizma. Ritam koji daje Sunčeva svetlost preko očiju je ritam zdravlja.

Zamislite jedan orkestar koji se usaglašava sa dirigentom (Sunčevom svetlošću). Dirigent održava ritam i sklad celog orkestra (celog tela). Sve lepo zvuči dok orkestar prima dirigentove signale kada se treba ubrzati ili usporiti, pojačati ili utišati. Međutim, ako dirigenta nema, ili je neadekvatan (veštačka svetlost) nastupa raspad sistema. Prva violina gubi ritam, a zatim umesto da gudi po žicama odabira četiri prelepa pramena kose od svoje koleginice i kreće u sopstvenu, svojom voljom odabranu simfoniju. Koleginica, koja inaće svira violu, a kojoj je fetiš zatezanje kose, oseća signale prve violine preko vlasi kose, doživljava orgazam i onesvešćuje se (posle tri sata se probudi i onda opet). Ostalim članovima orkestra (ćelijama, organima) nije jasno šta se dešava, ali nastavljaju da sviraju, približavajući se, polako ali sigurno, ludilu prve violine i viole. Jeste gadno slušati, ali nedostatak dirigenta se mora prevazići pa makar sviruckali (živuckali) koješta. Ubrzo, zbog nedostatka dirigenta, prestaje sviruckanje (živuckanje). Poznata vam je rečenica da bez Sunca nema života.

Tako je i kod čoveka u telu. Ako ne usnesemo dovoljno Sunčeve svetlosti preko očiju, hormoni, ćelije i organi će da rade bez sklada, odnosno sa svojim slobodnim ciklusima (simfonijama) što vodi ka bolesti. Ovi slobodni ciklusi sa jako lošom “kud koji mili moji” organiziacijom, odnosno ponavljajuće kruženje bez dnevnog resetovanja, naziva se “slobodan hod”. Tokom slobodnog hoda faza fizioloških ciklusa progresivno skreće i potom se vraća u normalu za nekoliko dana i meseci, a onda opet izlazi iz normale i ide u nenormalno stanje, i tako sve u krug. Bez zeitgeber-a (zeit-vreme, geber-davalac), odnosno spoljašnjeg davaoca vremena, odnosno Sunčeve svetlosti, idete u bolest, a potom u apoteku – umesto na Sunce.

1. Prve tri gornje crveno-plave linije opisuju zdravlje; tačno se zna kada se radi a kada se odmara. Nema tu neke velike filozofije. Da bismo bili zdravi treba da se budimo kad se Sunce budi, a zatim u toku dana, koliko nam obaveze dopuštaju, da budemo napolju, a ne u zatvorenim prostorijama, okruženi nezdravim veštačkim svetlom. Posebno je bitna jutarnja svetlost, kao i svetlost zalazećeg Sunca. Hira Ratan Manek je rekao da za bolje efekte sungazing podelite na dva dela, pola na svitanje i pola na zalazak Sunca. Jutarnje Sunce ubrzava ritmove u nama, a zalazeće Sunce ih usporava. Ubrzani ritmovi opisuju aktivnost, dok nas usporavanje ritmova uvodi u san.

2. Preostalih 13 crveno-plavih linija pokazuju šta radi totalno neunošenje Sunčeve svetlosti preko očiju. To je pomenuti slobodan hod – živuckanje – orkestriranje bez dirigenata – bolest. Vidite kako pomenute linije progresivno skreću u desno. Bez Sunca sigurno idete u bolest. Nedovoljan unos Sunca preko očiju, i veštačka svetlost na finiji način, polako ali sigurno vode u najraznovrsnije bolesti. Savet: bežite na Sunce, radite siguran sungazing, ostavite lekove i pomozite i sebi i drugima.

Prenosim vam jedan tekst iz Britanskog žurnala oftamologije 2008. godine…

Fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije šalju podsvesne informacije o osvetljenju iz okruženja nevizualnim centrima u mozgu, uključujući glavni biološki sat ljudskog organizma, koji se nalazi u suprahijazmatičkim jedrima. Ova informacija omogućava humanoj fiziologiji da bude poboljšana i usklađena sa geofizičkim dnevno-noćnim ciklusima, koristeći nervne i hormonalne transportere, uključujući i melatonin. Neadekvatna svetlost iz okruženja i/ili neadekvatna ganglijska fotorecepcija mogu izazvati cirkadijsko oštećenje, povećavajuci rizik od nesanice, depresije, brojnih sistemskih oboljenja i mogućnost rane smrti. Veštačka svetlost je takozvani dimmer ( http://sr.wikipedia.org/sr/Dimer_(hemija) ) i manje je plava od prirodne dnevne svetlosti, doprinoseći gubicima nesvesnoj cirkadijskoj fotorecepciji, koji su povezani sa starenjem. Manje od 1% retinalnih ganglijskih ćelija je fotoreceptivno, ali zato ovi receptori imaju ulogu od životne važnosti u humanoj fiziologiji i zdravlju. Fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije (pRGC) su otkrivene 2002. godine. One eksprimiraju fotopigment melanopsin, osetljiv na plavu svetlost u svojim ćelijskim telima i produženim dendritima. Suprahijazmatička jedra (SCN) spoljašnjeg hipotalamusa služe kao glavni biološki sat organizma. Ganglijski fotoreceptori šalju nesvesne, nevizuelne fotičke informacije kroz retinohipotalamički trakt do SCN-a i omogućuju poravnanje unutrašnjeg biološkog vremena sa spoljnim iz okruženja. Ganglijski fotoreceptori zahtevaju mnogo više svetlosti za odgovor nego čepići i štapići, i imaju prag mnogo iznad onih za fotopički vid. Mogu da se adaptiraju na ambijentalnu svetlost danima i mesecima. Ove osobine su veoma pogodne za nedirekcionu detekciju celokupne svetlosti iz okruženja koja je esencijalna za integrisane cirkadijske, neuroendokrine i neurobihejvioralne efekte. Odsustvo ili nedostatak pRGC fotorecepcije se ne može subjektivno opaziti, ali cirkadijski poremećaji ukazuju na to.

SCN iniciraju događaje tako da ima vremena za pripremu nezavisnih metaboličkih, biohemijskih i fizičkih aktivnosti. Pre buđenja, oni aktiviraju kolebanje jutarnjeg kortizola i započinju promene vitalne za prelaz iz sna u budnost. Jutarnje izlaganje Sunčevoj svetlosti povećava temperaturu tela, povećavajući i, kao misaone procese i nivoe serotonina u mozgu, koji pojačavaju raspoloženje i vitalnost. Kako dan odmiče, maksimum misaonog procesa je srazmeran maksimalnoj temperaturi tela. Do večeri, SCN aktivno inhibiraju sekreciju kortizola zbog obnavljanja jutarnjih kolebanja i iniciraju pinealnu sekreciju hormona melatonina, koji smanjuje budnost i smanjuje telesnu temperaturu. Za vreme sna, on usporava talasanja i SCN supresija smanjuje kortizol na dnevni minimum, dok SCN orkestriraju noćna talasanja melatonina i drugih hormona u vezi sa snom.

Molekulski mehanizmi kontrole samoodržavajućih SCN satnih oscilacija bili su detaljno proučavani. Slični mehanizmi koji generišu dnevene ritmove nalaze se u većini ćelija. Oscilacije perifernih ćelija brzo se desinhronizuju jedna sa drugom, osim ako je konstantno poravnjanje vremena urađeno preko SCN nervnih i hormonskih vremenskih signala. Pravilno funkcionisanje SCN-a je presudno za dobro zdravlje zbog brojnih funkcija koje koordinira. Bez jakih SCN signala, cirkadijski ritmovi perifernih organa i ćelija mogu se razdvojiti, proizvodeći biohemijsku zbrku, amplitude ritmova dovode u ravan položaj i povećavaju rizik od bolesti.

Melatonin, koji proizvodi pinealna žlezda, je hormon koji je veoma blisko povezan sa SCN funkcijom. SCN nervi supresuju ili stimulišu sintezu melatonina u odgovarajuće vreme, preko multisinaptičkih simpatičkih puteva. Povećana ekspresija kontrolnih enzima u sintezi melatonina (N-acetiltransferaze) je direktno i trenutno supresovana od strane SCN kao odgovor na svetlost. Tama zbog toga omogućuje produkciju pinealnog melatonina u toku odgovarajuće faze SCN ciklusa. Melatonin šalje signal o dobu dana i simultano daje snažne antioksidanse i brojne druge povoljnje efekte.

Unutrašnji biološki satovi su usklađeni sa spoljašnjim vremenom iz okruženja pomoću vremenskih signala poznatih kao zeitgeber-i. Najvažniji cajtgeber u ljudima je svakako prirodna dnevna Sunčeva svetlost, fotousaglašavajući SCN na svetlo-tamne cikluse.

Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava ritmove, dok ih večernja svetlost usporava.


Sunčeva svetlost je kroz ljudsku istoriju bila glavni stimulus za pRGC fotorecepciju. Nebeska svetlost ima dominantnu talasnu dužinu na 477nm, slično maksimumu pRGC osetljivosti. Osvetljenost dnevne, odnosno Sunčeve svetlosti, može nadmašiti 100000 lux. Privremeni veštački izvori svetlosti retko dostižu više od 1% jasnoće spoljašnje prirodne svetlosti, sa spektrom pomerenim ka višim (crvenim) talasnim dužinama koje su manje efektivne za pRGC fotorecepciju.

Izloženost svetlijoj, dužoj i plavljoj svetlosti je najefikasnija za efekte posredovane preko retinalnih ganglijskih ćelija, uključujući supresiju melatonina, fotousklađivanje, termoregulaciju, poboljšan kvalitet noćnog sna, nestalnost pulsa, tretman nesezonskih ili sezonskih depresija, pojačano raspoloženje, blagostanje, opreznost, misaone pocese, vreme reagovanja, ispunjenost i budnost.

Smanjena izloženost Sunčevoj svetlosti osoba koje mogu da vide može uzrokovati nesanicu, slobodan hod ritmova, ekstremno ujednačenje hormonskih profila i smetnje u misaonim procesima, koje se vraćaju u normalu sa obnavljanjem adekvatne Sunčeve svetlosti.

To bi bilo to.

Sada ćemo objasniti ulogu jednog od članova orkestra – hormona budnosti.

Pre toga idemo iz početka. Sunčeva svetlost je dirigent. Onaj ko govori da su Sunce i UV zraci štetni, a da vam istovremeno ne kaže da su veoma hranljivi i neophodni da bismo bili zdravi – taj vam ne želi dobro i taj je farmako-dirigovani poltroon.

Sunce šalje Sunčevu svetlost ka planeti Zemlji, ka nama ljudima, i preko očiju dolazi u unutrašnji sat (SCN), odakle reguliše metabolizam. Ako smo “dirigovani” Suncem, ritam hormona budnosti, koji se zove kortizol, je sledeći. Ovo je samo jedan mali primer zašto je Sunce bitno. Pratite roze obojena polja.

Pratićemo put za kortizol. Sunčeva svetlost preko očiju dospeva do SCN-a u hipotalamusu, zatim hipotalamus deluje na hipofizu preko CRH (kortikoliberin – hormon koji oslobađa adrenokortikotropin, odnosno ACTH), a hipofiza deluje na nadbubrežne žlezde preko ACTH (adrenokortikotropin), a nadbubrežne žlezde luče kortizol.

Evo još lepše slike:

Rano ujutro sekrecija CRH, ACTH i kortizola je velika, a kasno uveče mala. Nivo kortizola u plazmi se kreće od oko 200 mikrograma po litru, jedan sat pre buđenja, pa do samo 50 mikrograma oko ponoći. To nastaje zato što se hipotalamusni signali, koji izazivaju lučenje kortizola, ciklično (kružno) menjaju tokom 24 časa u skladu sa Suncem i Zemljom.

Cirkadijski ritam kortizola:

Pogledajte kako naš hormon budnosti prati Sunčevu svetlost. Ako smo programirani Suncem sve je u redu. To je ritam hormona budnosti kojim diriguje Sunce. Kako ćete jednostavno znati da li ste u zdravom ritmu? Ako se bez muke i napora, odmorni, probudite uz izlazak Sunca, uz cvrkut ptica.

Efekti kortizola

Odgovoran je za povećanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, a ima i imunosupresivno dejstvo:

1. Glukoneogeneza (sinteza glukoze iz neugljenohidratnih molekula);
2. Mobilziacija masti;
3. Mobilizacija belančevina;
4. Važan za odbranu od stresa i zapaljenja; sprečava zapaljenski proces u alergijskim reakcijama.

Dakle, kortizol treba da ide određenim Suncem dirigovanim ritmom gore-dole. I to tako stalno, nanovo, u krug. Šematski, to bi bilo ovako kao na slici, samo ne 13 ispupčenja, već 365, jer planeta Zemlja se 365 puta okrene oko svoje ose dok jednom zaokruži Sunce:

 

Vidite li kako ide u ritmu gore-dole? A ako se ritam prekine nedovoljnim unosom Sunca kroz oči, stavljanjem naočara za Sunce i preteranim konzumiranjem veštačkog svetla, ili buđenjem kad Sunce zalazi, dolazi do poremećaja u navedenim funkcijama kortizola. Onda ove linije ne bi išle usklađenim ritmom gore-dole, već puno i dugo gore, ili puno i dugo dole, i slično. I eto vam poremećaja metabolizma i bolesti.

Savet: šaljite vest svojim bližnjima da je neophodno unositi Sunčevu svetlost preko očiju da bi bili zdravi. Ljudima je ispran mozak preko TV-a i i ostalih medija, samo govore o štetnosti UV zraka da bi farmakomafija prodala kreme, a nikada ne pomenu i najvažnije, a to je da su UV zraci hranljivi. Govore vam da koristite naočare za Sunce, a ne kažu vam da Sunčeva svetlost mora da ulazi u oči da biste bili zdravi…

 

Šta o svemu ovome još kaže nauka dalje?


Ljudi, kao i biljke i životinje, imaju svoj 24-časovni sat, biološki sat koji stvara cirkadijske ritmove. Planeti Zemlji treba 24 h da napravi jedan pun krug oko svoje ose krećući se oko Sunca. Cirkadijski ritam je ciklus koji se vrti u krug, kao Zemlja oko svoje ose na putu oko Sunca. Ovaj ciklus je, poput Zemljinog ciklusa, zavisan od Sunca/Sunčeve svetlosti. Samo ime ciklusa to govori: cirkadijski, od circa, što znači oko/okolo; i dies, što znači dan. Pomenuti ritam, u skladu sa kretanjem Zemlje tokom 24 h, stvara promene temperature tela, moždane aktivnosti, produkcije hormona i metabolizma. Možete da radite, jedete, pijete, vežbate najzdravije, ali ako ne unesete dovoljnu količinu Sunčeve svetlosti preko očiju, vaša osa rotacije neće biti zdravlje nego bolest. Sunce je spoljašnji sat po kome se baždari/usklađuje naš sat. Taj naš unutrašnji sat, unutrašnji stvoritelj ritma, zove se SCN – suprahijazmatičko jedro, koje se nalazi u hipotalamusu. Dakle, Sunce kao spoljašnji sat šalje signale za pravilan rad unutrašnjeg sata, odnosno SCN-a, koji kontroliše cirkadijske ritmove, koji usaglašavaju različite fiziološke promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i noći – kada ima Sunčeve svetlosti i kada je svetlost odsutna. Naše telo ima više od 100 cirkadijskih ritmova, odnosno prirodnih ciklusa koji kontrolišu apetit, energiju, raspoloženje, spavanje, libido… Kada nismo usaglašeni sa prirodom – onda patimo od poremećaja cirkadijskog ritma koji se manifestuje na različite na;ine – gojaznost, dijabetes, nesanica, depresija, bolesti srca, kancer…

Naše oči nisu samo sredstvo gledanja, već i mesto ulaska energije u naše telo. Svetlost, ulazeći u oko, delom ide vizualnim putem do zadnjeg dela mozga, odnosno centra za vid, a delom ide energetskim putem do hipotalamusa, odakle reguliše životne funkcije tela. Hipotalamus upravlja autonomnim nervnim sistemom, ali i endokrinim sistemom, počevši od glavne žlezde u telu – hipofize. U hipotalamusu se sakupljaju i sve informacije o tome šta se događa u telu – informacije dobijene čulima, o imunološkom i emotivnom sistemu. U njemu se sve sakuplja – i zato se zove “mozgov mozak”. Veći deo svetlosti koja ulazi kroz oko, oko 75%, odlazi u hipotalamus, na mesto na kome se nalazi telesni biološki sat, i odatle upravlja autonomnim nervnim sistemom i endokrinim sistemom. Hipotalamus informaciju o svetlosti predaje drugom delu mozga, zvanom epifiza. U prošlosti su je zvali treće oko, središte duše, središte svesti. Drevni Grci zvali su je sfinkterom misli, mesto na kome se nalazi svest. Hipotalamus su zvali “mozgov mozak”. Epifizu su zvali regulatorom regulatora – ona koja reguliše sve u telu. Kada svetlost ulazi u oko, većina odlazi u hipotalamus, a hipotalamus tu informaciju predaje epifizi. Epifiza tu informaciju koristi da odredi količinu svetlosti u okolini – da li je dan ili noć, koje je doba dana ili godine. Tu informaciju prima svaka ćelija istovremeno. Celo telo istovremeno zna šta se događa u prirodi i ćelije onda koriste tu informaciju da se prilagode i usklade sa prirodom. Učinak koji svetlost ima na stimulativne i regulatorne mehanizme tela ulazi kroz oči. Svaka dva sata nova krv koja izlazi iz srca prolazi kroz sve žilice u mrežnjači oka. Danas znamo da biljke koriste fotosintezu i da je ona usko povezana sa svetlošću. Svetlost određuje kako i koliko će biljke rasti. Različite boje svetlosti takođe utiču na rast biljaka. Ista stvar događa se i u ljudskom telu, samo što to zovemo metabolizmom. Znamo da sve što pojedemo ima takozvanu karakteristiku maksimalne apsorpcije, a to znači da kad hranljiva tvar, recimo vitamini i minerali, dospeju u krv, reaguju na određene boje svetlosti iz okoline, koje dopiru kroz oči, a sve kako bi to telo lakše probavilo. Možete jesti najzdraviju hranu, ali ako ne dobijate dovoljno svetlosti kroz oči svaki dan, ne samo preko kože, nećete moći dovoljno probaviti hranu i nećete dobiti sve vitamine i minerale koji su vam potrebni. Ako ne dobijete dnevnu dozu svetlosti – narušićete zdravlje. Tek je 20-tih godina prošlog veka potvrđena teorija, uz pomoć električnog mikroskopa i elektronsko-radiografske tehnike, da svetlost koja ulazi u oči putuje neurološkim putem do hipotalamusa – “mozgovog mozga”. Svetlost ulazi u deo hipotalamusa u kome se nalazi biološki sat. Kao što nam sat na ruci govori koje je doba dana, tako i telo u sebi ima svoj sat koji mu govori kada da se probudi, kada treba ići na spavanje, a kada jesti. Sve te funkcije moraju biti usklađene sa majkom prirodom.

Fotosenzitivne ganglijske ćelije

Fotosenzitivne ganglijske ćelije, takođe poznate kao fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije (pRGC), unutrašnje fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije (ipRGC) ili ganglijske ćelije koje sadrže melanopsin, nedavno su otkriven tip nervnih ćelija u retini oka sisara, koje su za razliku od drugih retinalnih ganglijskih ćelija unutrašnje fotosenzitivne. To znači da one čine treću klasu retinalnih fotoreceptora, koju pobuđuje svetlost čak i kada su svi uticaji iz klasičnih fotoreceptora (čepića i štapića) blokirani (bilo primenom farmakoloških jedinjenja ili disocijacijom ganglijskih ćelija iz retine). Fotosenzitivne ganglijske ćelije sadrže fotopigment melanopsin. Gigantske retinalne ganglijske ćelije retine primata su primeri fotosenzitivnih ganglijskih ćelija.

Oko, retina ili mrežnjača, ipRGC – unutrašnje fotosenzitivne retinalne ganglijske ćelije, opticki nerv koji ide u mozak:

Retina i njeni fotoreceptori: čepići i štapići. Mada ovde nije prikazana ipRGC, radi lakšeg shvatanja priče zamislićemo da je to skroz donja ganglijska ćelija:
Kratak pregled

U poređenju sa čepićima i štapićima, ipRGC odgovaraju mnogo sporije i signaliziraju prisustvo svetlosti u toku dužeg vremenskog perioda. Njihove funkcionalne uloge su one koje nisu povezane sa formiranjem slike: fundamentalno se razlikuju od onih koji učestvuju u vizuelizaciji; oni pružaju stabilnu predstavu inteziteta ambijentalne svetlosti. Imaju najmanje tri glavne funkcije. Igraju glavnu ulogu u sinhronizovanju cirkadijskih ritmova u odnosu na izlazak i kretanje Sunca. Oni šalju svetlosne informacije kroz retinohipotalamički trakt, direktno do cirkadijskog pejsmejkera u mozgu, suprahijazmatičkog jedra hipotalamusa. Fiziološke osobine ovih ganglijskih ćelija se podudaraju sa poznatim osobinama svetlosnih usklađivačkih mehanizama (sinhronizacija), koji regulišu cirkadijske ritmove. Ovo je mehanizam koji nam omogućuje da prevaziđemo poremećaj usled promena vremenskih zona prilikom putovanja avionom.

Fotosenzitivne ganglijske ćelije takođe inervišu druge mete u mozgu, kao što su centar za kontrolu zenice i olivarne pretektalne nukleuse srednjeg mozga. Oni doprinose regulaciji veličine zenice i drugih manifestacija u ponašanju kao odgovor na uslove ambijentalne svetlosti, doprinose fotičkoj regulaciji, akutnoj fotičkoj supresiji i oslobađanju hormona melatonina iz pinealne žlezde. Fotosenzitivne ganglijske ćelije su odgovorne za postojanost cirkadijskih i zeničnih svetlosnih odgovora kod sisara sa degenerisanim štapićastim i čepićastim receptorima, na primer kod ljudi koji pate od retinitis pigmentosa.

Nedavno su fotoreceptivne ganglijske ćelije bile izolovane kod ljudi gde su, kao dodatak gore pomenutim funkcijama u drugim sisarima, pokazale da poseduju određeni stepen nepotpunog vida kod osoba koje su imale poremećaje fotoreceptivnih štapića i čepića. Ovo je pokazalo da fotoreceptivne ganglijske ćelije mogu imati vizuelne funkcije i mogu biti izolovane kod ljudi.

Sistem fotopigmentovih fotoreceptivnih ganglijskih ćelija, melanopsin, uglavnom apbsorbuje svetlost iz plavog dela vidljivog spektra (apsorpcioni maksimum ~ 480 nm). Fototransdukcijski mehanizam u ovim ćelijama još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali izgleda da liči na onaj u beskičmenjačkim (rabdomeričnim) receptorima. Fotosenzitivne ganglijske ćelije reaguju na svetlost depolarišući i povećavajući stepen na kome će ispaljivati nervne impulse. Pored toga što ove ćelije direktno reaguju na svetlost, čini se da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje iz štapića i čepića preko niza sinaptičkih veza u retini.

Unutrašnji sat reguliše metabolizam

Istraživači su otkrili da cirkardijski ritmovi – naš unutrašnji sat – regulišu energetske nivoe u ćelijama. Nalazi imaju dalekosežne implikacije, od pružanja boljeg pogleda u veze između dnevno-noćnih obrazaca organizma i metabolizma, do pronalaženja novih načina za tretman kancera, dijabetesa, gojaznosti i sijaset drugih sličnijh bolesti.

Šta više, Paolo Sassone-Corsi, istaknuti profesor i šef farmakologije, i njegove kolege, otkrili su da su proteini uključeni u cirkadijske ritmove i metabolizam suštinski povezani i međusobno zavisni jedni od drugih. Njihova studija se pojavila online u Science Express 12.marta 2009. godine.

”Naši cirkadijski ritmovi i metabolizam veoma blisko sarađuju da bi obezbedili ćelijama da normalno funkcionišu i ostanu zdrave”, rekao je Sassone-Corsi. “Ovo otkriće nam pruža novi pogled, da bismo razumeli kako ova dva osnovna procesa rade zajedno, i može imati veliki uticaj na nove tretmane za bolesti izazvane nedostatkom energije u ćeliji.”

Cirkadijski ritmovi od 24 časa regulišu osnovne fiziološke funkcije u gotovo svim organizmima. Cirkadijski satovi su esencijalni sistemi za praćenje vremena u našim telima, koji predviđaju promene u okruženju i prilagođavaju se odgovarajućem dobu dana. Narušavanje ovih ritmova može duboko uticati na ljudsko zdravlje i povezano je sa gojaznošću, dijabetesom, nesanicom, depresijom, bolestima srca i kancerom.

Sassone-Corsi je već identifikovao da je enzimski protein CLOCK esencijalan molekulski pogon cirkadijske mašinerije i interaguje sa proteinom SIRT1, koji oseća energetske nivoe ćelije i modulira starenje i metabolizam.

U ovoj studiji, on i njegove kolege su pokazali da CLOCK funkcioniše u ravnoteži sa SIRT1, da bi dirigovao aktivnost u ćelijskim putevima kojima metabolički proteini šalju signale zvane NAD+spasilački putevi. Zauzvrat, ključni protein u tom putu NAMPT pomaže u kontroli CLOCK nivoa, stvarajući tesno regulisanu zavisnost između cirkadijskog sata i metabolizma.

”Kada je ravnoteža između ova dva vitalna procesa narušena, normalne ćelijske funkcije mogu biti oštećene”, kaže Sassone-Corsi. “I to može dovesti do bolesti.”

Ovi nalazi sugerišu da dobar san i odogovarajući režim ishrane mogu pomoći da se ova ravnoteža održi, ili ponovo uspostavi, kaže on, i takođe pomaže u objašnjavanju zašto nedostatak odmora ili poremećaj sna mogu povećati glad, vodeći do bolesti povezanih sa gojaznošću i pojačanim starenjem.

Specifična interakcija između CLOCK u SIRT1 i NAD+spasilačkog puta takođe predstavlja početnu tačku za razvoj lekova koji će sprečiti ćelijsku disfunkciju i smrt, tako što će pomoći da se reši najveći medicinski problemi kao što su dijabetes i kancer.

Yasukazu Nakahata, Milota Kaluzova, Saurabh Sahar i Giuseppe Astarita, sa UCI, učestvovali su u ovoj studiji, koja je bila podržana od strane Koordinacionog komiteta za kancer istraživanja Kalifornijskog univerziteta i Nacionalnog Instituta Zdravlja.

Sunce kao izvor života…


Ljudi su deca Sunca. Bez Sunca nema života za čoveka. Svi prirodni procesi na Zemlji zavise od Suncu; ljudi, biljke i životinjski svet prilagođavaju se Suncu.

Kako Sunce utiče na čoveka?

Voda, kao najvažniji izvor života, takođe zavisi od Sunca. Oblaci i sva vazdušna strujanja se stvaraju isparavanjem vodene pare iz mora i okeana delovanjem Sunca. Oblaci kasnije učestvuju u stvaranju slatkovodnih izvora vode.

Sunce sa svojim solarnim zračenjem oslabljuje štetna visoko-energetska kosmička zračenja (GCR), koja dolaze izvan našeg Sunčevog sistema, i samim tim pomaže Zemljinoj atmosferi da lakše apsorbuje i neutralizuje ta zračenja, čineči Zemlju, a i ceo naš sistem pogodnijim za život čoveka.

UVC zračenje od 280 – 100 nm (van vidljivog spektra), koje je deo spektra zračenja Sunca, ima antibakterijski učinak. UVC lampe se danas koriste za sterilizaciju medicinske opreme, a u novije vreme i za sterilizovanje vode u sistemima za prečišćavanje vode. Zato je bolje sušiti veš na Suncu nego u sušilici. Oni koji pate od akni uvek se raduju letu, jer znaju da Sunce blagotvorno deluje na problematičnu kožu.

Sunce direktno utiče na stanje našeg duha. Kad ovo kažem ne mislim samo na subjektivnu činjenicu da se 99.99% ljudi jednostavno oseća bolje po sunčanom nego po kišnom vremenu, nego mislim na uticaj Sunca na epifizu (pineal gland) koja se u istočnoj filozofiji zove i kuća duha. Veruje se da ova mala endokrina žlezda, pozicionirana u središtu ljudske lobanje, između ušiju i u ravnini obrva, jednostavno “sadrži” našu dušu i što smo “svesniji” ova žlezda je veća. Ali, osim ovog verovanja, postoje i naučni dokazi da epifiza zajedno s hipofizom (pituitary gland) kontroliše metabolizam i ostale bitne procese u ljudskom telu. Epifiza ima direktnu neuralnu vezu sa očnim živcima. Epifiiza proizvodi hormon melatonin, koji osim primarne uloge da reguliše spavanje/buđenje čoveka ima i važnu ulogu za centralni nervni sistem. Lučenje melatonina je indukovano mrakom, a inhibira se u prisutnosti svetlosti. Ovo je vrlo značajno u kontekstu sveopšteg svetlosnog zagađenja, kad po mraku cela polovina Zemlje jednostavno zasvetli od ulične rasvete, reklamnih panoa i ostalih tričarija, i tako onemogućava ljudima (ali i biljnom i životinjskom svetu) da se pošteno odmore preko noći. Takozvana moderna medicina je sve donedavno smatrala epifizu nepotrebnom/suvišnom žlezdom, ostatkom nekog većeg organa, a čak i danas kad se zna da epifiza ima važnu ulogu za funkcionisanje čoveka, zapadnjačka medicina ne posvećuje puno pažnje toj maloj žlezdi. Da zaključimo: Sunce nam treba za naš duševni mir, a i za povećanje naše svesti i ostalih sposobnosti koje svi mi kao ljudi imamo, ali ih ne razvijamo, a ponekad i ne znamo da ih uopšte imamo (telepatija, telekineza i ostale pojave koje se danas etiketiraju kao paranormalne).

Sunce ima direktan uticaj na razvoj i rast čoveka, biljaka i životinja. Jacob Lieberman je istraživao uticaj veštačkog svetla na rast i razvoj biljaka i zaključio da ni pod razno ne može zameniti Sunce. Za ispravan, brz i zdrav razvoj biljci je potreban ceo spektar Sunčeve svetlosti. U njegovom eksperimentu, biljke su najbolje reagovale na veštačko svetlo punog spektra, dok su najgore reagovale (zakržljale, slab i spor rast) na tipično neonsko/flourescentno svetlo. Vrlo je zanimljiva činjenica da se danas neonska svetla koriste u većini kancelarija, škola, vrtića, fakulteta, ali i kao pozadinsko osvetljenje za sve LCD ekrane. Preporuka: ako već morate duže vreme biti pod veštačkim svetlom, nabavite lampe punog spektra i izbegavajte duže buljenje u LCD ekrane, jer ma koliko ih reklamirali kao zdrave i ekonomične, očigledno da i oni imaju svojih mana.

Sunce blagotvorno utiče na vid. Ljudski optički subsistem se ne može pravilno razvijati pod veštačkim svetlom ili pod uslovima dugotrajne deprivacije Sunčeve svetlosti. Sunce može blagotvorno delovati na neke očne bolesti. Zahvaljujući zločinačkom medicinskom establišmentu, koji je Sunce proglasio neprijateljem ljudskog zdravlja, jedan od glavnih saveta tih zločinaca (čitaj doktora) je da se skoro uvek nose tamne očajle, kako bi se oči zaštitile od Sunca, tako da danas možemo primetiti ljude da nose sunčane očajle i po oblačnom vremenu. Zbog toga danas imamo populaciju poluslepih i ćoravih ljudi koji uglavnom borave u mračnim prostorijama (ispred TV ekrana), a kad izađu vani onda na prvi pogled na svetlost počnu da škilje i ne mogu bez Sunčanih očajla.

Sunce podiže imunitet čoveka. Vitamin D, koji se sintetizuje u ljudskog koži tokom izlaganja Suncu, osim uticaja na apsorbciju kalcijuma i jačanja ljudskog koštanog subsistema, ima i direktan uticaj na imunitet čoveka. Doktorka Gabriele Stähler je istraživala uticaj vitamina D i ustanovila da pomaže u lečenju kod 16 vrsta raka, gripa, tuberkoloze, dijabetesa i tako dalje. U ovo doba genetski modifikovanog i kreiranog gripa, još je važnije konkretno istraživanje doktora John-a Cannell-a, koji je pokušao da objasni zašto je grip sezonska bolest. Objašnjenje je našao u vitaminu D, koji se kod ljudi uglavnom generira preko leta (jer svi borave na Suncu, s minimalnom odećom), i koji sprečava razvoj bolesti; dok zimi, kad ljudi borave u zatvorenim prostorima, nivo vitamina D drastično opada i samim tim čovek postaje podložniji bolestima.

Terapija bojama (helio terapija) je stara tehnika kojom su se služili još stari Grci, Rimljani i Egipćani, a sastoji se u tome da se razni delovi tela izlažu raznim bojama spektra Sunca, što ima blagtovoran uticaj na zdravlje. U novije doba najznačajnije ime na polju helio terapije je doctor Edwin Babbit, koji je 1878. godine objavio knjigu “Principi svetla i boje”, i uspešno primenio terapiju s filitriranom Sunčevom svetlošću.

Doktorka Johanna Budwig, poznata po svojoj dijeti s lanenim uljem, iznela je teoriju da je Sunčeva svetlost važan faktor u metabolizmu stanica. U knjizi “Rak – problem i rešenje” dr. Johanna iznosi tezu da se bitni hranljivi sastojci iz hrane, pod uticajem fotona, apsorbuju u stanicu (interakcija Pi-elektrona masnih kiselina i fotona); ak teoretiše da se Sunčeva energija putem fotona skladišti u semenkama biljaka i da su nerafinisana i hladno presovana ulja esencijalna za sve metaboličke procese u ljudskom telu. Da ne bi ostala samo na teoriji, ona je i u praksi primenila takozvanu uljno-proteinsku terapiju, gde je korisitla takozvana “eldi” ulja i izlaganje direktnoj Sunčevoj svetlosti za lečenje raka. Da je njena metoda uspešna, potvrđuje ignorantski stav medicinskog establišmenta prema njenim naučnim otkričima: sedam puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu, ali je nikad nije dobila. I kao kruna svega usledio je progon od strane medicinsko/prehrambenog establišmenta, jer se usudila da progovori protiv upotrebe hidrogenizovanog ulja (trans-masne kiseline) koje se danas masovno koristi u skoro 90% prehrambenih artikala, a za koje je ona naučnom metodom dokazala da uništava ljudske ćelije.

Hira Ratan Manek je čovek koji je otkrio dugo čuvanu tajnu indijskih fakira koji su mesecima i godinama mogli preživeti bez hrane. Tajna je jednostavna: čovek kao hranu koristi Sunčevu energiju. Takozvana HRM metoda (po njegovim incijalima) se zasniva na tome da se gleda direktno u Sunce, a kreće od pretpostavke da se čovek u suštini hrani Sunčevom energijom, a da su biljke sekundarni izvori te energije, dok je meso životnija tercijarni izvor, kao i to da je čovek u solarni akumulator koji u sebi može pohraniti rezerve Sunčeve energije na način da gleda u Sunce i da mu hrana više nije potrebna za život. Naučni temelj HRM metode je ustanovila dr. Budwig, koja tvrdi da ljudi i biljke skladište fotone i da je Sunčeva svetlost vrlo važan element u metabolizmu ljudskih ćelija. Sam Hira Ratan Manek već godinama živi samo od Sunca i vode.

Sigurno je da ima još podataka o blagotvornom uticaju Sunca, ali i ove činjenice, što su ovde nabrojane, su same po sebi dovoljne da bilo koga uvere u jednostavnu činjenicu: bez Sunca nema života…

Sunce u službi zdravlja

Sunce je besplatno i skoro ga svaki dan možemo videti, pa zašto ga ne iskoristiti za naše zdravlje?

Svaki dan se sunčajte barem pola sata, sa što više “otkrivene” kože i bez ikakvih krema. Ovo je naročito bitno zimi, kad je dan inače kraći i kada duže boravimo u kući. Svaki sunčani dan nemojte propustiti i probajte se bar pola sata osunčati. Osećaćete se bolje, a i ojačaćete svoj imunitet. Leti izbegavajte jako Sunce oko podne, a zimi se sunčajte upravo oko podne. Izbegavajte bilo kakve kreme za sunčanje, koje su otrovne. Nemojte odlaziti u solarijume, to je opasno za zdravlje.

Nemojte nositi sunčane očajle. Oči su nam “prozor” duše i jednostavno nam je potreban pun spektar Sunčevog svetla kako bismo imali duševni mir, a i kako bismo ojačali oči.

Sunce ima antibakterijski efekt, stoga probajte svoj veš da sušite na Suncu, a ne u sušilici. Ako imate problematičnu kožu (akne), probajte se što više izlagati Suncu. Ima jedna zanimljiva taoistička vežba koja se zove “Poklon Suncu”, gde u smislu održavanja higijene anusa i polnih organa, goli praktikant okrene leđa Suncu i rukama dotakne nožne prste izlažući anus i polne organe Suncu.

Ako ste odlučni da u potpunosti iskoristite Sunce, primenite HRM metodu gledanja u Sunce, samo oprezno, praktikujte gledanje u Sunce samo u sumrak ili u zoru sat vremena pre zalaska ili izlaska Sunca s horizonta…

Sile zla i tame u borbi protiv Sunca

Sunce je najjači lek i hrana koju čovek može samo poželeti, a ujedno je i besplatno, i može se konzumirati sa skoro svakog dela Zemlje. Ova činjenica je sama po sebi dovoljna silama zla i tame da krenu u žestoku borbu protiv Sunca, s krajnjim ciljem kontrole/uništenja ljudi. Sile zla, uobličene kroz NATO pakt, kroz medicinsko/famaceutski organizovani kriminal/establishment i uz pomoć kontrolisanih medija (bolje rečeno glasila sila zla) vode koordiniranu borbu protiv Sunca. Cilj ovih zločinaca je da uskrate Sunčevu svetlost ljudima čineći ljude slabim, bolešljivim, pasivinim i zavisnim pojedinicima, odnosno da stvore društvo programiranih robota/robova, koji će bespogovorno da slušaju naredbe nalogodavaca.

Danas je opšteprihvaćen stav da je Sunce kancerogeno, odnosno da izaziva rak, pa čak i DNK oštećenja iako za ovo ne postoje nikakvi naučni dokazi. Preporučuje se upotreba krema za sunčanje ako se duže boravi na otvorenom; čak su preporučivali da se umesto izlaganja pravom Suncu sunčamo u solarijumima, ako želimo bolji ten, a bez štetnog uticaja Sunca. Sunčane očajle su postale obavezni rekviziti, pa ih čak i deca nose, jer navodno Sunce šteti očima. Takozvano globalno otopljavanje je izmišljotina sila zla, a predstavlja još jedan vid borbe protiv Sunca u kojoj se Sunce de facto proglašava neprijateljem čovečanstva; i ako je moguće, treba ga izbegavati po svaku cenu.

Sad se pomalo otkriva i druga strana medalje: kreme za sunčanje su smrtonosni bojni otrovi koji su kancerogeni i koji se kroz kožu upijaju u krvotok; nadalje, te kreme za sunčanje sprečavaju znojenje, što je ljudski prirodan obrambeni mehanizam, i još više ugrožavaju ljudsko zdravlje. Solarijumi su sada isto proglašeni kancerogenima. Vrlo je interesantna činjenica da kad u Google-u pokušate da pronađete članke o štetnosti krema za sunčanje, ili o uticaju Sunca na oči, onda među prvih 1000 linkova dobijate samo članke o tome kako se treba mazati kremama za sunčanje, što češće, kako treba upotrebljavati što veći zaštitni faktor i ostale budalaštine. Što se tiče očiju, tu ćete naići na brojne članke kako treba nositi kvalitetne sunčane očajle “koje blokiraju štetna UV zračenja” i ostale besmislice koje se samo ponavljaju.

Da sile zla ne ostanu samo na rečima, prešli su i u akciju: Operacija zamračivanja neba. Od 1998. godine skoro sve zemlje sveta, predvođene NATO članicama, sprovode operaciju zaprašivanja bio-hemijskim agensima nižih slojeva atmosphere, pomoću transportnih aviona bele boje, koji nalikuju na obične putničke avione. Ovo je poznato kao Chemtrails.

Kad je sunčani dan, NATO avioni prvo prave X formacije hemijskih tragova tačno ispod Sunca, odnosno ispod pravca gde bi zraci Sunca pali na najgušće naseljeni deo grada, a kasnije sistematično u grid (rešetkastoj) formaciji prekrivaju ostatak neba. Ova činjenica govori da, uz ostale razloge, prva direktiva je SPREČITI Sunce da dopre do ljudi. Prilog ovoj konstantaciji je činjenica da ponekad savršeno sunčani dan NATO nacisti uspeju totalno da preobratite u oblačni dan bez i tračka Sunca ili komadića plavog neba. Čim se ukaže malo plavog neba, evo ih dolaze. Isto je interesentna činjenica da za delovanje NATO aviona ne postoje svetnije kao što je Badnjak, Božić, nedelja, Nova godina i ostalo, intezitet zaprašivanja je uvek skoro isti.

Ne mogu biti siguran 100%, ali nakon zadnjeg zaprašivanja pred sumrak, u noći kad duva vetar i kad se bio-hemijski agensi rasprše i nestanu (padnu na nas), kasnije po noći se uvek vide zvezde, što navodi na zaključak da NATO avioni NE zaprašuju preko noći. Još jedna činjenica koja govori u prilog ovome je i to da nebrojeno puta rano ujutro vidi savršeno plavo i čisto nebo, a da tek kasnije oko podneva, kad NATO avioni obave svoj prljavi posao, nebo se zamrači i pobeli od veštačkih hemijskih oblaka. Sve ovo govori da je jedan od najvažnijih ciljeva chemtrails-a sprečavanje zraka Sunca.

Direktne posledice ove genocidne borbene taktike NATO saveza su to što je ukupni broj sunčanih dana je rapidno opao, uprkos porastu temperature, kao i to što je temperatura u konstatnom porastu, zbog hemijskih oblaka punih aluminijuma, barijuma, kadmijuma (sve redom kancerogeni teški metali) i ko zna čega još. Sa ovim hemijskim prekrivačem se stvara efekt staklenika i Sunčevi zraci se ne odbijaju od površine Zemlje nazad u svemir, već bivaju zarobljeni između hemijskog pokrivača i tla. Ovaj porast temperature je još jedan indirektan efekt kojim sile zla žele da na veštački način povećaju temperaturu Zemlje i apostrofiraju krizu od globalnog zagrevanja, što je još jedan oblik propagandne borbe protiv Sunca.

Oblaci su skoro uvek bele boje, kad pogledate svetlo nebo po danu kad je nebo prekriveno hemijskim oblacima, imate osećaj da je intezitet osvetljenja jači nego kad je plavo nebo i sunčani dan. Vrlo je teško uočiti pravilan oblik ovih oblaka, naročito kad su pomešani sa “pravim” oblacima, ali zajedničko im je da su vrlo “tanki” i da deluju kao ostatak paučine na nebu: vrlo tanke raspršene niti.

Kad je sumrak, ovi hemijski oblaci svetle (crveno-narandžasto), čak i kad je Sunce ispod horizontal, jer se Sunce odbija od metalnih spojeva u njima. I ovde je teško uočiti neku razliku u odnosu na “prave” oblake. Jednom prilikom, dok su NATO avioni zaprašivali tačno u sumrak, kad je Sunce već debelo zašlo ispod horizonta, i bio je skoro već polumrak, a hemijski trag iz njihovih mlaznica je svetlio crveno-narandžasto, jer je na toj visini “hvatao” i odbijao Sunčeve zrake.

Kad duva vetar, hemijski oblaci su skoro nepomični, jer ih metalna masa čini teško pokretljivim. Normalni oblaci klize ispod njih nošeni vetrom. Preko noći ovi hemijski oblaci imaju tako izrazito belu boju da odbijaju svetlost ulične rasvete, pa čine nebo svetlijim.

Da li je moguće da je većina ljudi duhovno uspavana i da ništa od ovoga ne primećuje?

UV


Trend u poslednjih desetak i nešto godina je da se od početka proleća iz zimskog sna bude oni koji konstantno upozoravaju na veliku, katastrofalnu opasnost od sunčevih zraka, širom sveta se na sve strane narod plaši opasnim UV zracima, ozonskim rupama… i ostalim baba rogama. Nova naučna moda je nametnula neke besmislene običaje, čije se posledice manifestuju u vidu bolesti i poremećaja u ponašanju, kojima se bave doktori, stomatolozi, psihijatri, farmaceutske kompanije… Činjenica je da na mnogim poljima nauke i medicine istinu za istrazivača predstavlja ono što donosi novac, a ne ono o čemu se realno radi u istraživanju. Povrh svega tu je i činjenica da, ukoliko sebi žele da obezbede “legitimitet” i “kredibilitet”, ti naučnici i istraživači moraju samo da potvrđuju i, eventualno, proširuju prethodno utabane puteve. Zbog toga su plaćena istraživanja, koja vode samo u jednom (unapred određenom) pravcu, veoma opasan naučni trend.

Danas se širom sveta u naseljenim mestima svakodnevno prati jačina UV zraka. Kao rezultat tog praćenja proizilaze saveti tipa “čim izađemo napolje i ugledamo svoju senku – odmah moramo da se zaštitimo na sve ponuđene načine”. Zbog ovakvih i sličnih saveta upotreba naočara sa UV zaštitom je poprimila mere epidemije, a čak i za kratko izlaganje Suncu ljudi se premazuju debelim slojevima raznih krema koje imaju i pružaju “najjaču zaštitu”.

Sve je počelo paljenjem naroda pričom o ozonskim rupama. Tako je u izveštajima iz Punta Arenasa (čileanski grad, najbliži antarktičkoj ozonskoj rupi) bilo govora o zdravstvenim problemima ljudi kao posledici ozonske rupe, iako ne postoje nikakvi zvanični dokazi o tome (zdravstveni kartoni navodno obolelih); čak je i merenje UV zraka pokazalo da je porast zračenja toliko mali da ne može imati nikakvog učinka na ljude. Usput su ubacivane i zastrašujuće priče poput one gde su ovce iz Čilea dobijale mrenu usled pojačanog UV zračenja, što nije imalo nikakvu potporu u naučnoj literaturi, a i pobijeno je u startu, jer se radilo o nekoj zaraznoj bolesti. Trend koji se takođe uočava je taj da se pojava ozonskih rupa smesti što dalje u prošlost, odnosno da je problem postojao mnogo pre nego što je uočen. Studija Evropskog foruma za nauku i okolinu iz 1988. godine detaljno osporava jednoglasan stav o gubitku ozona i tvrdi da su predviđanja naučne zajednice i medija sagrađeni na potpuno pogrešnim temeljima. Studija o zastupljenosti malignog melanoma u Norveškoj, objavljena u Britanskom časopisu za rak, pokazuje da je u periodu od 1957-1987. zastupljenost malignog melanoma porasla 350% za muškarce i 440 % za žene. Ali, ono što je najbitnije, u tom periodu nije bilo nikakvih promena u ozonskom omotaču nad Norveškom, niti bilo kakve pojačane UV aktivnosti ili nečeg sličnog (ali je zato uzročnika stresa bilo na sve strane po svetu). Fobija od samog UV zračenja je bazirana i sagrađena na sledećem eksperimentu: naučnici su jakim UV zračenjem osvetljavali očno dno uspavanih životinja, što je za posledicu imalo oštećenje njihove retine (mrežnjače). Sve iz eksperimenta je tačno, ali je caka u tome što su naučnici koristili samo jednu vrstu UV zraka (baktericidne UVC zrake), a na osnovu tog istraživanja Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) proglašava sve UV zrake štetnim, i počinje sa besomučnim forsiranjem te priče. UVC uopšte nije u porastu u Sunčevoj svetlosti, ali ga zato u izobilju ima u solarijumima i halogenim lampama. Trebalo bi se ipak detaljnije i ozbiljnije pozabaviti istraživanjem pravih uzroka raka kože nego svu krivicu bacati na ozonski omotač i Sunce. Evo kratkog osvrta na potencijalne uzročnike melanoma( raka kože).

Za početak, u nastanku karcinoma ishrana i način života igraju mnogo veću ulogu (ne i glavnu) nego što se to trenutno priznaje. Veštačko svetlo je takođe jedan od uzročnika melanoma. Jedna opsežna studija koju je sprovela američka mornarica pokazala je da se melanomi najviše pojavljuju kod ljudi koji rade sve vreme u zatvorenom, nešto manje kod onih koji sve vreme rade na otvorenom, a najmanje kod ljudi koji rade i u zatvorenom i na otvorenom prostoru.

Melanomi se najčešće pojavljuju na delovima tela koji se retko izlažu sunčevoj svetlosti. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da će fluorescentno svetlo pre izazvati melanom nego Sunčeva svetlost. Studija iz časopisa Lancet je pokazala, na uzorku od 1000 žena, da one koje rade u zatvorenom prostoru, pod fluorescentnim svetlom, imaju 2,1 puta veći rizik od pojave melanoma. Kod žena izloženih fluorescentnom svetlu 20 i više godina rizik je veci 2,6 puta. U grupi od oko 700 muškaraca nađeno je da oni sa 10 i više godina izloženosti fluorescentnom svetlu imaju 4,4 puta veći rizik od melanoma, a oni sa 20 i više godina 7,3 puta veći rizik. Još jedan od bitnih faktora za nastanak melanoma su “zaštitne” kreme. Nijedna komercijalna zaštitina krema nije dokazano sigurna. One blokiraju UVA i UVB zrake, ali ne i opasne baktericidne UVC zrake. Hemikalije iz krema prodiru kroz kožu u krv, i tako povećavaju nivo toksina koje telo treba da neutrališe. Rizik od melanoma se na taj način povećava, jer se izazivaju razne mutacije kada ćelijski hromozomi reaguju sa hemikalijama i svetlom.

Sve komercijalne zaštitne kreme bitno skraćuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoć UVB zraka, povećavajuci na taj način rizik od osteoporoze. A svi znamo da nas je priroda obdarila savršenim izvorom vitamina D – naša koža u interakciji sa Sunčevom svetlošću proizvodi vitamin D, taman u količini u kojoj nam je neophodan. Daleko je više od slučajnosti činjenica da je porast pojave melanoma direktno proporcionalan porastu upotrebe zaštitnih krema. Preterano izlaganje u solarijumima (UV lampe) takođe povećava rizik od melanoma. Pijenje hlorisane vode i kupanje u njoj može izazvati maligni melanom. Sredstvo koje se koristi za hlorisanje je natrijum-hipohlorid, a natrijum-hipohlorid je dokazano mutagena supstanca (prema AMES testu i još nekim testovima za mutagenost). Još treba pomenuti i oralna kontraceptivna sredstva, kao i dopunske hormonske terapije (DHT). Nagli porast melanoma zabeležen je među ženama u Evropi, SAD, Australiji, pogotovo u državama gde se najviše koristi pilula. Studija rađena u Walnut Creek-u (Kalifornija) pokazala je da su sve žene sa razvijenim melanomom pre četrdesete koristile kontraceptivne pilule, koje takođe pogoduju stvaranju uslova za srčani udar, jer delimično smanjuju telesne rezerve vitamina B6. Što se DHT tiče, kao i ćelije raka dojke, tako i ćelije melanoma poseduju receptore za estrogen, tako da su žene na DHT sklonije razvoju melanoma. Studija, koja je obuhvatila 52705 žena sa prosekom od 11 godina korišćenja DHT pokazala je da se rizik od raka dojke povećava svake godine za 2,3%.

A sad da pređemo na drugu stranu priče o “strašnom” Suncu.

Pojavom fotobiologije postalo je jasno da je ljudsko telo u potpunosti adaptirano na celokupan spektar Sunčeve svetlosti, a veštačka krivljenja tog spektra (maliluminacija) imaju biološki učinak analogan pothranjenosti (malnutriciji). U našem telu postoje određeni neurohemijski kanali koji idu od retine oka (mrežnjače) pa do hipofize i epifize, glavnih žlezda našeg endokrinog sistema koje kontrolišu i oslobađaju hormone kojima se reguliše telesni mehanizam i razvoj, kao i rad svih organa u našem telu, uključujući i mozak. Dakle, Sunčeva svetlost je jako bitan faktor svega što jeste, ali kad se stavi prst na čelo, čovek se zapita – ko može da zaradi promovišući Sunčevu svetlost?

Godine 1973. u Sarasoti, Florida, u jednoj osnovnoj školi, u 5 učionica je instalirano svetlo širokog spektra (sa zaštitom od radijacije). Sledećih godinu dana detaljno su praćeni razvoj i rad dece iz tih 5 učionica, i razvoj i rad dece iz drugih 5 učionica gde je bilo obično osvetljenje (sve je snimano kamerama). Uočeno je da su se hiperaktivna deca, sa poteškoćama u učenju, iz učionica sa svetlom širokog spektra, mnogo brže smirila i naučila čitati, dok su deca iz učionica sa običnim svetlom ostala na istom nivou hiperaktivnosti i sposobnosti da uče. Izostanci zbog bolesti su se bitno smanjili u grupi dece izloženoj svetlu širokog spektra, a takođe, deca iz tih učionica su imala za trećinu manje kvarnih zuba od dece iz ovih drugih učionica. Dosta pre ovog eksperimenta je potvrđeno da laboratorijski miševi koji svoje budno stanje provode pod svetlom širokog spektra uopšte nemaju kvarne zube. O čemu se tu radi? Svaka hranljiva supstanca i lek imaju specifičnu talasnu dužinu apsorpcije. Ako neka talasna dužina nedostaje u veštačkom izvoru svetlosti kome je neka osoba izložena, onda se hranljiva ili neka druga korist iz supstance ili leka neće moći iskoristiti pravilno ili uopšte iskoristiti.

UV zraci deluju kao nutrijent i kao pomoćni činilac (nešto što nam je potrebno da bi nam se ostvarili osnovni telesni procesi) u korišćenju ostalih nutrijenata. Svetlo širokog spektra ispravlja nedostatak vitamina D3 (koji se smatra prohormonom) kod dece i omogućuje potpuniju apsorpciju kalcijuma. A kada nema vitamina D, da iskoristi kalcijum iz ishrane, onda se kalcijum izvlači iz kostiju, što kasnije vodi ka osteoporozi. Ukoliko se ne izlažu dovoljno Sunčevoj svetlosti, crni i tamnoputi ljudi imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska. Razlog je to što je ljudima sa većom količinom pigmenta u koži potrebna 6 puta veća količina UVB zraka da proizvede istu količinu vitamina D3 koju imaju ljudi svetle puti.

Još jedan eksperiment sa miševima je pokazao da miševi sa tumorom žive dva puta duže pod svetlom sirokog spektra, u odnosu na standardno svetlo. Pacovi izloženi svetlu širokog spektra imali su značajno smanjenje razvitka tumora. Otac pacov, izložen svetlu širokog spektra, je pokoran i koristan kada mu se okote mladi. Kada se isti par pacova premesti pod obično svetlo, pre rođenja novog nakota, otac pacov se mora skloniti, jer ispoljava agresivnost i kanibalizam prema mladima.

U leto 1959. godine dr Džejn Rajt (Jane Wright), koja je upravljala istraživanjima raka u Bellevue Memorial Medical Center u Njujorku, je uradila eksperiment sa 15 pacijenata koji su bili u poodmaklim stadijumima tumora. Eksperiment se sastojao u sledećem: neposredno pred leto, savetovala je pacijente da tog leta maksimalno koliko mogu provode vreme napolju, ali bez naočara, i za vid i za Sunce. Na jesen su dobijeni sledeći rezultati: u 14 od 15 slučajeva tumori nisu porasli, a u 9 slučajeva stanje se vidno popravilo. Onaj jedan, kome se stanje pogoršalo, je nosio naočare.

Ćelije u retini oka se neće ni deliti niti regenerisati bez prisustva male količine UV svetla. Svetlo širokog spektra dokazano smanjuje rizik od retinalne degeneracije, glavnog uzroka slepila kod starijih osoba. Retinalno krvarenje, najteža faza retinalne degeneracije, može biti posledica dugotrajnog uzimanja aspirina. A kada smo već kod aspirina, da pomenemo mnogo kvalitetnije i korisnije prirodne alternative – 2 pilule preparata kore od bele vrbe (od 400 mg) imaju dejstvo kao 100 mg aspirina, s tim što nema iritacije želuca i pojave slepila. Identičan učinak ima i sok od crvenog grejpa, 2 čaše. Za razliku od aspirina, flavonoidi iz soka crvenog grejpa ostaju delotvorni kada poraste nivo adrenalina.

Vraćamo se iz digresije… istraživanje koje je sproveo dr Reuven Sandyk je pokazalo da dugotrajno izbegavanje Sunčeve svetlosti povećava rizik od multiple skleroze (MS) i Parkinsonove bolesti, usled smanjenog lučenja melantonina iz epifize. Melantonin je podržavatelj spavanja, antioksidant koji uništava kancerogene hidroksilne radikale, takođe usporava starenje. In vitro, melantonin može da zaustavi rast ćelija raka dojke, jer prolazi kroz sve barijere pri ulasku u ćeliju. Ipak mora se napomenuti da ljudi mlađi od 50 godina, osim u hitnim slučajevima, nikako ne bi trebalo da koriste dopunske preparate melantonina. Što se MS tiče, istraživanje pomenutog doktora je pokazalo da se MS širi po pravcu sever-jug, što se više udaljavate od ekvatora, to je češća pojava MS. Pacijenti sa MS imaju izrazito nizak nivo melantonina, a epifiza im je kalcifikovana i otvrdnuta. Dr Sandyk je, u okviru svog tretmana, na pacijente sa MS i parkinsonovom bolešću primenjivao slabo polje naizmenične struje, što stimuliše sekreciju melantonina, a poboljšanja su uočavana već posle 2 minuta. Magnetno polje koje koristi je na 2-7 Hz, a to je fiziološka frekvencija koju koriste neurotransmiteri u mozgu. Melantonin takođe ima sposobnost da okupira područja estrogenskih receptora i tako sprečava da ćelije, pod uticajem obilne količine estrogena iz pilula, ili DHT, postanu kancerogene. Opadanje nivoa melantonina u našim telima, usled izbegavanja dnevnog izlaganja Suncu, je jedan od razloga neprestanog porasta karcinoma u XX veku.

Potpuno izbegavanje Sunčeve svetlosti može dosta povećati rizik od srčanog udara. Dejvid Grajms (David Grimes), engleski lekar, kaže da su srčani udari najčešći u delovima sveta koji imaju klimu sličnu severozapadu Velike Britanije, odnosno najmanje Sunca. Dr Grajms je pratio uzroke mnogih slučajeva koronarnih srčanih bolesti do mikroba chlamydia pneumoniae i slabog imuniteta, zbog preniskog nivoa vitamina D, kod onih koji izbegavaju Sunčevo svetlo. Sunčeva svetlost bitno utiče na to da li će se skvalen (koji je prekursor/preteča vitamina D i holesterola) pretvoriti u vitamin D (pod uticajem Sunčeve svetlosti) ili u holesterol (u odsustvu Sunčeve svetlosti). Dr Grajms takođe povezuje respiratorne infekcije i hronični bronhitis sa slabim imunitetom usled nedostatka Sunca, a to celo stanje se pogoršava pušenjem (u južnoj Evropi stopa pušenja je daleko veća, ali su respiratorne infekcije i hronični bronhitis ređi). Kronova bolest (regionalni enteritis) je takođe uobičajena za oblačni severozapad Engleske, a mnogo manje je prisutna u sunčanoj južnoj Evropi. Ako se uzme u obzir pretpostavka zvanične medicine, da je kronova bolest bakterijska (najverovatnije izazvana od strane Mycobacterium Paratuberculosis), onda i ne čudi što je manje zastupljena u sunčanim regijama.

Zaključak: UV zračenje je lekovito i dobro za oči ako je UV index 2 i ispod 2.

Sve u svemu, kad se sve sabere i oduzme, lepo je rekao naš narod: “Ko se sunca krije bolje da ga nije.”

Iluzija neznanja


Naslov ovog teksta puno govori o svetu u kome živimo i načinu na koji on funkcioniše. Posmatrajući celo čovečanstvo uočava se jedna pandemija neosvešćenosti i neznanja, koja održava sistem koji vlada planetom Zemljom. Nosioci ovakvog poretka vešto skrivaju istinu i znanje, tako da njihova moć, bazirana na lažima, ne bi ni u kom momentu bila ugrožena. Kako bi održali laž nametnuli su nam iluziju neznanja, koje se teško osloboditi. Stoga i ne treba čuditi da su stari narodi imali izreku: “Ne budite robovi neznanja i gospodara znanja.”

Mnogi pokušavaju da utvrde ko to stoji iza sistema koji ljude smatra figurama kojima treba upravljati. Jesu li to tajna društva, bilo ljudi, reptila, vanzemaljaca i njihovih hibrida, ili drugih entiteta – tek, niko ne zna pouzdan odgovor. Ali sa sigurnošću se može tvrditi da poseduju znanje, koje im omogućuje da već par hiljada godina neometano vladaju čovečanstvom. Ovim pitanjima se posvećuje i prevelika pažnja, koja na žalost samo troši našu energiju. Međutim, nije toliko ni važno ko je ni šta je iza zavese, koliko je važno upoznati sistem na kome počiva moć vladara ove planete. Današnji čovek, zarobljen u mrežu iluzija, nije u stanju da uvidi sistem, koji ga je pretvorio u roba koji misli da je slobodan. Treba samo da pogledamo psihopatiju koja vlada ovom planetom, koja održava sistem koji se temelji na sili, laži i manipulacijama svih vrsta, i početi da tražimo odgovore. Prave odgovore ćemo jedino dobiti kroz spoznaju istine, koja otkriva znanje. Znanje je veliko bogatstvo, i vrlo je cenjeno, jer daje odgovore na nepoznato, otklanjajući laž i sumnju, raspršujući tminu neznanja, koje je najveća pošast čovečanstva.

Naši preci su nastojali da nam ostave znanje prenoseći ga sa kolena na koleno, klesajući ploče, pišući spise i knjige. Međutim, znamo kako je to znanje završilo: pločice su lomljene, knjige i spisi su spaljivani, mitovi su proterani, a učenjaci, vračevi i šamani najčešće ubijani. Rezultat sistemskog i dugotrajnog procesa zatiranja znanja je potpuna neosvešćenost ljudi, koji sa ograničenim nivoom svesti nisu u stanju da shvate istinu onakvom kakva ona jeste. Usled nepoznavanja kosmičkog znanja, tokom vremena, stvorena je takva kolektivna umna konfiguracija u ljudskom društvu, koja „odabranom klubu“ omogućuje moć, kojom vladaju čovečanstvom. U takvom društvu nepoželjni su oni koji spoznaju istinu i vide stvari na drugačiji način, jer su se drznuli da poljuljaju iluziju koja se smatra „svetim poretkom“. Kolektivna svest, u tom slučaju kao potporni stub sistema, stvara strah i otpor prema novim i nepoznatim shvatanjima, istovremeno isključujući iz društvene zajednice nosioce tih shvatanja. Ipak, u zadnje vreme sve više ljudi čuje unutrašnji glas, koji nas upozorava da je krajnje vreme da se probudimo iz „začaranog sna”. Ali taj proces ometa filter zvani um, koji, izmanipulisan i fiksiran, odbacuje ono što ne razume. Sa manjkavim perceptivnim aparatom, i naviknut na dogmu “postoji samo ono što vidim i osetim”, čovek samo održava iluziju. A svest koja se temelji na iluziji već dugo sputava našu duhovnost, tako da čovek nije u stanju da vidi očiglednu istinu.

Da bi se oslobodio, čovek prvo mora da postane svestan da je svojim čulima ograničen i da mora da sledi svoje unutrašnje biće, svoje najjače čulo. Jedino tako će moći da spozna osnovno kosmičko znanje i da razume način na koji univerzum funkcioniše. Osnovno kosmičko znanje govori o praizvoru i njegovim manifestacijama, i na jednostavan način otkriva prirodu univerzuma. Praizvor svega je beskonačna svest koja sve sjedinjuje, koja je apsolutna, osnova bez početka i kraja, odlika je istinskog boga. Iako manifestovana kroz brojne oblike, uvek je ista, neizreciva, prvobitna i sveprožimajuća. Ova božanska svest izvor je duha, čija je manifestacija kreacija, izražena kroz vrtlog svetlosti. Kreacija u stvari predstavlja proces širenja svesti, koja se manifestovala kroz različite nivoe postojanja. Unutar svakog nivoa postojanja došlo je do daljeg razvoja svesti, kroz brojne oblike, do samosvesnih bića. Svaki nivo postojanja, odnosno dimenzija, je manifestacija božanske svesti, koja vibrira na određenoj frekvenciji. Iako postoje drugi nivoi postojanja, čovek nije u stanju da ih vidi, jer ih naša čula ne mogu detektovati. Stoga smo ograničeni na mali deo takozvane fizičke realnosti, koja je rezultat čulne detekcije uskog broja frekvencija. Fizička realnost je u stvari iluzija, kreirana u našem mozgu, dekodiranjem čulnih podražaja.

Zbog nedostatka kosmičkog i metafizičkog znanja, današnji čovek nije u stanju da vidi realnost u kojoj živi, a kamoli da razume druge nivoe postojanja. Uvereni da je ono što vidimo, čujemo i osetimo jedina stvarnost, dozvolili smo da postanemo žrtve manipulacije. Vladari ove planete manipulišu iluzijama, stvarajući lažnu stvarnost, koja programira čoveka da isključivo veruje u realnost svesnog uma. Na taj način čovek nesvesno postaje rob iluzija, koje nastoji da zadovolji, upadajući u pakao ovozemaljskog života. Navedene manipulacije su razrađene tako da utiču na našu svest, na naš način razmišljanja, postupanja i življenja. Mnogi će samouvereno reći kako svi mi imamo svoje mišljenje, da nam niko ništa ne može nametnuti, ako mi nećemo. Ali da li je to baš tako? Naravno da nije. Upravo zbog brojnih manipulacija, velika većina ljudi nije ni svesna da je rob sistema sa početka teksta. Kako bi održali laž, na kojoj počiva njihova moć, vladari sveta su nam putem sistema nametnuli iluziju neznanja. Njena osnovna uloga jeste sprečiti čoveka da kroz urođenu duhovnost postigne više stanje svesti i spozna istinu. Iluzija neznanja se može definisati kao doživljaj sveta oko sebe koji je nesvrsishodan, počiva na lažima i manipulacijama, a posmatra se kao objektivna stvarnost. Da bi se osigurao opstanak ovakvoj fikciji, stvoreni su različiti kontrolni sistemi, čija je osnovna uloga da ljude drži u neznanju. Kontrolni sistemi, počevši od politike, religije, nauke, školstva, pravnog, ekonomskog i socijalnog sistema, i medija… uveliko kontrolišu naš život. Svi oni imaju samo jedan cilj: nametnuti iluziju fizičke realnosti kao objektivnu stvarnost. Zato svaki kontrolni sistem nudi odgovore na brojna pitanja (politika o vladanju, religija o duhovnosti, nauka o pojavama u prirodi), ali i velikim delom netačne odgovore. Iluzija neznanja zapravo predstavlja življenje unutar lažne stvarnosti, u kojoj se neznanje posmatra kao znanje. Vladari sveta ne žele da znamo istinu, te kroz navedene načine manipulišu čovečanstvom, kako njihova moć ne bi došla u pitanje. Oni poseduju i čuvaju za sebe znanja, koja im omogućuju da vladaju svetom.

Kako bismo se oslobodili, moramo da postanemo svesni sistema čije smo svakodnevne žrtve, od rođenja do smrti. Treba da odbacimo iluzije koje su rezultat delovanja sistema i krenuti putem buđenja iz lažne realnosti. Istina ja da današnji svet počiva na licemerju i lažima, koje sputavaju čovečanstvo i ne dozvoljavaju duhovno buđenje čoveka. Ali što pre to shvatimo, lakše ćemo odbaciti gomilu laži, razumeti iluziju koju kreira laž i spoznati istinu. Prvi korak ka buđenju čoveka jeste put spoznaje prave istine, koja je sveprisutna, a koju zbog indoktrinacije sistema nismo u stanju da vidimo. Zato ovaj put nije nimalo lagan, jer u toku njega moramo preispitati ono što mislimo da znamo i razumemo. Kroz celi proces buđenja moramo usvajati nova znanja o sebi i svetu u kome živimo. Jedino tako možemo odbaciti neznanje i postići potpunu spoznaju istine. Sa spoznajom istine doći će do temeljne promene našeg pogleda na svet i na život. Istina otkriva znanje o univerzumu i našem svetu unutar njega, kao i o prirodi čoveka. Oslobođen neznanja i lažne stvarnosti, čovek će postati svestan sistema koji ga je zarobio u mrežu iluzija. Ovaj proces će neminovno dovesti do deprogramiranja naše individualne i kolektivne svesti, što će osloboditi novu energiju koja će promeniti čovečanstvo.

>>> BENEFITI SUNGAZINGA <<<

>>> POSTUPAK SUNGAZINGA <<<