Prava istina o pojavi >Homo Sapiensa< na ovoj planeti ,je činjenica da to biće nije prirodno evoluiralo od manje kompleksnih bioloških sistema, nego da je produkt Božanske Tvorevine, kako to piše u Knjizi Postanja. Naime od sredine prošlog veka dostupni su podaci sa brojnih >glinenih tablica< starih ii do 4.000 godina pre Hrista, ovi podaci otkrili su veo tajne sa dileme o postojanju Šumera, naroda iz Međurečja Tigra i Eufrata, 1.500 godina pre Vavilona, Akada i starog Egipta na Nilu. Na istim tablicama, koje su sada vlasništvo mnogih svetskih muzeja, razni arheolozi i istoričari su razotkrivali deo po deo >istine<, koja se odnosi na davna vremena pre i posle Potopa. Jedan od obdarenih isrtaživača i poznavalaca piktografskog, klinastog i starohebrejskog pisma, naš uvaženi savremenik Dr Zaharija Sitčin, je u svojih devet knjiga sastavio ovu slagalicu u Mozaik, koji daje sasvim izvesnu sliku o zbivanjima na našoj planeti u davna vremena Paleolita i Neolita. Ova slika se značajno razlikuje od uobičajenih predstava, koja smo do sada imali. Prema tom Mozaiku u vremenu Paleolita, cca 500.000 godina pre Hrista, kada je na Zemlji postojao naš daleki polu-predak >Homo Neandertalis<, koji se borio za opstanak kamenim oruđima, na dalekoj Planeti Nibiru ili Nemezida u sazvežđu Sirijusa, daleko razvijenija civilizacija od nas (kakvi smo sada), imala je daleko složeniji problem slične prirode. Trebalo je da sačuva oticanje energije sa svoje planete, jer se njihovo Sunce polako gasilo, preteći da preraste u Crvenog Džina i sagori ceo solarni sistem. U tom periodu na planeti Nibiru je trebalo izabrati novog Vladara.Jedan od kandidata bio je Veliki Princ – An Šar Gal sa suprugom Ki Šar Gal, koji su imali sina po i menu Anu. Međutim za Vladara je izabran rođak An Šar Gala, koji se zvao Alau.U kasnijim trvenjima, vlast je preuzeo Anu i Alau je bio primoran da napusti planetu Nibiru. Njegova destinacija bila je planeta Zemlja, koja je odabrana na osnovu prethodnih istraživanja, kao pogodna za život bez zaštitne opreme, i kao povoljna za dobijanje potrebnih količina zlata. Ovo zlato bilo je potrebno za izradu zaštitnog polja u atmosveri, koje treba da spreči oticanje energije sa planete Nibiru.
Da bi predstava o tehnološkom nivou Anunakia ili Nefilima , a što znači >Oni koji su došli sa Neba<, bila jasnija, treba navesti podatak da se oko dvojnice zvezda Beta u sazvežđu Sirijusa, ( sada Belog Patuljka), okretala planeta Nibiru. Ova zvezda nalazi se na udaljenju od 8,6 svetlosnih godina od Zemlje ,a zvezda Dzeta u
2
sazvežđu Oriona na 11,4 svetlosnih godina,odakle su bili Dzetijanci, koji su Nibirijce dovozili do Zemlje u svojim intrstelarnim brodovima. Ovo udaljenje oni su prelazili za 1.800 zemaljskih godina u jednom pravcu, odnosno 3.600 zemaljskih godina u oba pravca, i to se nazivalo jedan Šar. Kada se preračuna iskazano vreme preleta i pređena udaljenost, dobija se prosečna brzina leta koja iznosi dve trećine brzine svetlosti! Za sada misaona imenica za Homosapiensa! U pogledu genetske strukture Anunaki su bili kompatibilni sa hominidima, ali su imali veći broj hromozoma i životni vek od min 500.000 zemaljskih godina, a Dzetijanci su bili slični reptilima i imali životni vek praktično neograničen. Može se zaključiti da su Dzetijanci bili na daleko višem stupnju razvoja od Nibirijaca. Ali za još nepostojeće čovečanstvo, to su bili i ostali Bogovi, koji su stvorili Razumno biće – čoveka, o čemu će naknadno biti reči. Dolazak Alaua prognanog ili poslatog (?) sa planete Nibiru na Zemlju datira se na glinenim tablicama na oko 450.000 godina pre Hrista, a podizanje prve kolonije na ušću sadašnjeg Šat El Araba u sadašnji Persijski zaliv, sa prvim gradom koji se zvao Eridu, datira se na oko 445.000 godina pre Hrista.Ovaj grad podigao je Enki, Anuov sin od žene koja se zvala Antu. Nešto kasnije oko 415.000 godina pre Hrista, na Zemlju dolazi i sam Anu sa svojim zakonitim naslednikom, od rođene sestre (!), koji se zvao Enlil. Posle izrade plana o eksploataciji zlata iz Južne Afrike ili Ab Zu, izvlačenjem žreba odlučeno je da Enlil ostane u Međurečju i rukovodi celom misijom, a da Enki ode na rudokope u Južnu Afriku, sa grupom Anunakija. U periodu od 415.000 do 300.000 godina pre Hrista, Anunaki u Južnoj Africi pod rukovodstvom Enkija,teškom mukom kopali su zlato i dovozili ga u Međurečje na dalju obradu, odakle je dostavljano na orbitalnu stanicu oko Zemlje, gde su ga preuzimali Igigi ili astronauti, i dalje prebacivali na matičnu planetu Nibiru. U Međurečju je Enlil podigao ceo system gradova sa potrebnim uređajima za međuzvezdane komunikacije i kosmodromom za uzletanje manjih brodova do orbitalne stanice. Pri kraju ovoga perioda, negde oko 380.000 godina pre Hrista, Alau, sa unukom Kumarbijem uz pomoć Igigija ili astronauta sa orbitalne stanice , pokušava da preotme vlast nad kolonijom na Zemlji, ali ga Enlil pobeđuje i zadržava vlast. Posle toga dolazi do Pobune Anunakija, koji su radili u rudnicima zlata u Južnoj Africi, i to se beleži kao neposredni povod za nastanak Razumnog roba ili Lu-Lua, koji bi odmenio premorene Anunakije u Ab Zu na rudokopima.
3
Oko 300.000 godine pre Hrista, Enlil odlazi u Ab Zu kod Enkija i uspeva da smiri Anunakije – rudare, obećanjem da će napraviti BIOROBOTE, koji će ih odmeniti na teškom poslu. Ovo obećanje ispunila je njihova sestra Ninursag, ekspert za genetiku i bioinženjerstvo, tako što je ukrstila spermatozoide Anunakija sa jajnom ćelijom ženke >Homo Nendetalikusa< i tako se rodio Adam, ili prvi >Homo Sapijens<, razumni biorobot Anunakija, sposoban za samoreprodukciju i ispunjavanje radnih naloga svijih Tvoraca. Sada se efikasnost dobijanja rude znatno povećava, a isti ti bioroboti, Lu – Lui ili naši predci, dovode se i u Međurečje, gde ih obučavaju za poljske radove, čuvanje stoke i druge aktivnosti i potrebe Anunakija. Kao razumne domaće životinje bili su goli. Odevanje Lu Lua, prema Starozavetnim izvorima uz pomoć >Zmije< odnosno Dzetijanaca, može se tumačiti kao dalji stepen razvoja Razuma kod Lu Lua, posle čega ih je Enlil udaljio iz Edenskog vrta, odnosno počeo da ih raseljava po lokacijama na kojima su bili potrebni i korisni. Sada je život kolonizovanih Anunakija postao znatno komforniji i ugodniji, bez obzira na tri ledena doba, koja su se desila od 300.000 do 100.000 godina pre Hrista. Broj Anunakija se povećavao svakih 3.600 godina sa dolaskom sve novih kolonista. Većina došljaka bili su muškog pola. Budući da su >ženke< Lu – Lua bile lepe i privlačne, počela su da se rađaju deca iz tih bliskih veza, sa izvanrednim umnim i fizičkim osobinama. Ovo je Enlila jako naljutilo, jer cilj Anunakija nije bio da stvore novu KONKURENTSKU RASU, nego da imaju efikasnu radnu snagu. Ova deca bila su poznata kao Polubogovi koji su imala isti rok trajanja kao i ostali smrtni ljudi – Gilgemeš, Herkul, Odisej, Ahil, itd. Enlil je bio protiv ove pojave i odlučio je da uništi ljudski rod na planeti. Međutim ostaje nejasno dali je Veliki Potop, koji se desio cca 10.500 godina pre Hrista, bio osmišljeni potez Enlila ili neplanirana havarija interstelarnog broda sa Oriona i Sirijusa. Ostalo je zapisano na tablicama, da su svi Anunaki uzleteli sa Zemlje u orbitu i sa užasom posmatrali kako se u Tihi Okean survava njihov kosmički brod i izaziva gigantski talas, koji prekriva celu planetu. Van vodene stihije ostali su samo najviši vrhovi planinskih masiva. Znajući unapred za ovu pojavu , Anunaki su se prethodno sastali i Enlil je zahtevao da se Lu Luima ništa ne govori o tome. Međutim, dali zbog suparništva ili zbog stvarnog žaljenja ljudskog roda, Enki je pozvao čoveka po imenu Ziusudra ili Noe i dao mu uputstva kako da napravi ogromannu drvenu podmornicu, po ugledu na one sa kojima su Anunaki dovozili rudu zlata iz Južne Afrike u Međurečje.
4
Noe je to uradio krišom. Utovario svoju porodicu, stoku i životinje u brod po nalogu Enkija, i preživeo Veliki Potop. Taj brod – podmornica i danas se nalazi zarobljen u glečeru ispod Velikog Ararata , snimljen je iz vazduha i opserviran na lokaciji nekoliko puta. Služi kao neoboriv dokaz da se Veliki Potop zaista i desio kako piše u Knjizi Postanja. Posle stišavanja stihije, Noe se iskrcao na nepoznatom mestu, visoko u planinama Ararata, u oazi koju stihija nije uništila. Ispod tog mesta u nedogled se prostirala mrtva planeta, prekrivena debelim slojem blata i mulja. Veliki Potop je uništio sve što su Anunaki uz pomoć Lu Lua stvarali hiljadama godina. Toga su bili svesni i Anunaki, koji su sa orbite gledali istu scenu. Tek po negde, na visokim lokacijama planinskih masiva, opstale su oaze prirode, kakva je bila pre Velikog Potopa. Sad je bilo jasno da je veliki deo tehnologije i biorobota – Lu Lua bio izgubljen zauvek, i da je povratak na matičnu planetu postao vrlo neizvestan. Sastao se Savet Velikih Anunakija i doneo program o sanaciji planete i nužnom razvoju i unapređenju Lu Lua, jer je bilo jasno i samome Enlilu da je ostvarenje ovoga cilja bilo nemoguće bez pomoću Lu Lua. Tako je čovečanstvo dobilo novu šansu za dalji razvoj. Oko 10.000 godine pre Hrista, izvršena je podela teritorija i obaveza između Enlila- koji je preuzeo Međurečje, i Enkija kome je pripao Egipat. Sinajsko poluostrvo ostalo je kao zajednička teritorija i bilo je namenjeno za kosmodrom u Balbeku i stanice za navođenje na Sv, Katarini na jugu Sinaja, i u Egiptu na Velikoj Piramidi. Počeli su intezivni radovi na sanaciji doline Tigra i Eufrata i doline reke Nil. Noevi sinovi sa porodicama : Sam, Ham i Jafet,kao nosioci daljeg daljeg razvoja čovečanstva, bili su raspoređeni na određene lokacije. Međutim, Noev sin Ham, kome je bio dat nalog da ide u Afriku, (što je značilo da je dodeljen Enkiju), kada je prolazio pored Libanskog gorja, odložio je svoj dalji put , i nastanio se na južnoj strani od tog gorja na prostoru današnjeg Izrailja. Odnosno na neutralnoj teritoriji, na kojoj je trebalo da se izgradi drugi kosmoport na brdu Morija, na neutralnoj teritoriji, iznad sadašnjeg Jerusalima.Samim ovim gestom Ham je poremetio oduvek napetu ravnotežu između klana Enlila na istoku u Međurečju, i klana Enkija ili Ptaha, na zapadu u dolini Nila! I pored molbe i ubeđivanja svog oca Noa, i svojih stričeva Kuša i Mizraima, Ham je odbio da ispuni svoj zadatak. Onda mu je otac rekao da će biti proklet i da će biti >rob robova< jer neće da ispuni nalog dobijen od Bogova.Ali Ham je ostao pri svome i osnovao Hanann.
5
Od tada i potiče reč IZ RA ILj, a što zanči >Onaj koji se borio sa Bogom<. Dalju sudbinu Hamovih potomaka pratilo je ropstvo u Vavilonu, zatim robstvo u Egiptu i druga zbivanja, iz nama poznate istorije. Sve do današnjih dana . Izrailj je ostao narod bez svoje zemlje, zbog tvrdoglavosti svoga rodonačalnika Hama ! U ovom periodu odigrala su se dva Rata za Piramide. Prvi rat odigrao se u klanu Enkija ili Ptaha.Oko 9.800 godine pre Hrista, u dolini reke Nila, Enkijev sin Marduk ili Ra, deli vlast tako što jednom svom sinu Setu daje Gornji Nil, a Ozirisu Donji sa piramidama. Oko 9.300 godine pre Hrista, Set napada i ubija Ozirisa i zahvata vlast nad celom dolinom Nila, odnosno osvaja Veliku Piramidu, kao osnovni komunikacioni centar kolonije Anunakija.Taj incident razmatra Veliki Savet Anunakija i dovodi Ozirisovog sina Gora u dolinu Egipta, oko 9.000 godine pre Hrista. a Seta proteruju na istok, gde on zahvata teritiriju Hannana, odnosno brdo Moriju, gde je bio izgrađen drugi kosmoport. Naseljavanje Seta iz klana Enkija u Hannan, Enlil nije mogao da toleriše i to je bio povod Drugom ratu za Piramide, koji je posle 300 godina, oko 8.700 godine vodio Ninurta, Enlilov sin prvo protiv Seta u okupiranom Hannanu zbog kosmodroma, a zatim kada su proterali klan Enkija u Egipat, napao je i same Piramide da bi osvojio Centar za komunikaciju i navođenje kosmičkih brodaova na Balbek i brdu Morija. Piramide je na strani klana Enkija branio Marduk ili Ra, Enkijev sin. U ovom ratu Ninurta je uz pomoć svog letećeg aparata, koji se zvao >Im Du Gud< ili Božanstvena Ptica Vetra, potisnuo Marduka ili Ra, sve do Gornjeg Nila, paleći snažnim zracima sve pred sobom. Međutim, Marduk ili Ra, se nekako izvukao iz ove defanzive i zatvorio u Veliku Piramidu, gde mu Ninurta nije mogao da naudi.U sukob se umešala njihova baba Ninursag i kod Velikog Saveta Anunakija izdejstvovala primirje. Međutim u međuvremenu Ninurta je ušao u Veliku Piramidu i uništio sve navigacione i druge laserske uređaje.A neke je poneo i kao ratne trofeje klana Enlila. Posle primirja Veliki Savet Anunakija, Marduka ili Ra, premestio je u Međerečje, gde je ovaj postavio sebi zadatak da obnovi Vavilon, i da ga proizvede u Kosmički komunikacioni centar.U isto vreme Enlil šalje na Sinajsko poluostrvo u Balbek, koji je bio kosmodrom u to vreme, svoga najmlađeg sina Nanu, koji je imao blizance Utu ili Šamaša i Inanu ili Ištar. To se dešava oko 8.500 godina Pre Hrista, kada je izgrađen i Jerihon, kao grad za posadu Anunakija, koji su radili na kosmodromu u Balbeku.U dolini reke Nil vlast je dobio Dumuzi, Enkijev ili Ptahov mlađi sin, koji je bio oženjen Inannom ili Ištar, Enlilovom unukom.Kako nisu mogli da imaju dece, Inanna ga je nagovorila da to reše sa Dumuzijevom sestrom Geštinanom, tako što
6
bi im ona rodila dete. Dumuzi je pokušao da nagovori sestru, ali ona je to odbila. Onda je on silovao svoju sestru, zbog čega je osuđen od strane Saveta Velikih Anunakija i ubijen.Za smrt svoga muža Inanna ili Ištar, je optužila Marduka ili Ra, i predložila da se živ zazida u Veliku Piramidu. Savet Velikih Anunakuja je to prihvatio i tako je urađeno. Međutim, naknadno je utvrđeno da je Marduk ili Ra, nevin u ovoj stvari i on je oslobođen iz Piramide, i vraćen u Međurečje. Posle smrti svoga muža Inanna ili Ištar smislila je kako da proširi svoju vlast i svoj uticaj. Otišla je kod svog strica i tasta Enkija ili Ptaha u posetu, kojoj se ovaj obradovao. Posle bogate gozbe i pratećih mećusobnih intimnih odnosa, Inanna je iskoristila Enkijevu opuštenost i pijanstvo, u kome je on Inani darivao > Božanstveni ME< (radi se o izuzeto važnoj bazi podataka za Anunakije). Ona je otišla sa darom, a Enki kada se otreznio shvatio je kakvu je glupost uradio. Bilo je kasno, jer Inanna ili Ištar je sada u Savetu Velikih Anunakija, dobila mnogo veća ovlašćenja. Oko 2.370 godina preHrista, Inanna ili Ištar, je ustanovila svoju bazu u gradu Erehu, Otkrila jednog smrtnog čoveka po imenu Sargon ili Šarru Kin, koji je bio u stanju da zadovolji njene lične potrebe i vladalačke apetite. Uz njenu podršku Sargon je vodio brojne ratovi i uz blagoslov samog Anua i objedinio celu teritoriju od Sredozemnog Mora do Persijskog zaliva. U blizini nekadašnjeg Vavilona sagradio je nov grad Akad ili Agade, a što znači >Objedinjenje<. Posle Sargona, Inana je oko 2.290 godina pre Hrista, našla sličnog, smrtnog naslednika koji se zvao Naramein i sa njim nastavila svoje osvajačke pohode prema Egiptu. Oko 2.320 godina pre Hrista, kada je Savet Velikih Anunakija odlučivao da preseli centar svoje misije iz Kiša u obnovljeni Ereh, Marduk ili Ra, je na svoju ruku, nastavio da gradi Vavilon ili Bab- Ili, a što znači >Vrata Bogova<. Ovo je izazvalo negodovanje u Savetu Velikih Anunakija, i kao posrednik u sporu javlja se Mardukov mlađi brat Nergal. On odlazi kod Marduka ili Ra, i nagovara ga da bez otpora napusti Vavilon. Marduk ili Ra, veruje bratu i odlazi , a Nergal silazi u prostoriju gde je bila oprema koja se zvala >Sijanje< (radilo se verovatno o nekom oružju neverovatne razorne moći), pušta ga u pogon i izaziva katastrofu ogromnih razmera, u kojoj je razoren ceo grad Vavilon sa okolinom! Anunaki raseljavaju stanovnike da bi im spasli živote, a ne da bi im pomešali jezike – da se ne razumeju. Jer obični ljudi, bili su samo pioni u planovima Anunakija. Kada je Inanna ili Ištar, osvojila Sinaj koji je bio neutralna teritorija, i oko 2.290 godine pre Hrista, i udarila na Egipat, koji
7
je pripadao klanu Enkija ili Ptaha, sastao se Savet Velikih Anunakija i odlučio da Inannu liši svih kompetencija, i da je zatvori radi suđenja. Enlil poziva Ninurtu, koji je bio odsutan iz Međurečja, i uz pomoć stranih vojnih snaga sa severoistoka – Gutiia, okupira Šumer i uništava grad Akad! Međutim, Inannna na vreme beži iz svog grada Akada i sakriva se kod Mardukovog brata Nergala, koji se >proslavio< razaranjem Vavilona, zbog čega je proteran na svoj posed u zemlju Sama. Tako nastaje novi savez dva >tragična< pripadnika elite Anunakija. Rasmatrajući novonastalu situaciju u Međurečju, Enlil oko 2.200 godine pre Hrista,poverava svome sinu Ninurti dalje rukovođenje Šumerom, a ovaj za namesnika postavlja , Ur Nanšu. Prestonica iz koje je upravljao Ninurta sa svojom ženom Bau bila je Lagaš, koji je počeo naglo da se razvija . U to vreme počinje ponovni uspon Šumera u svim oblastima. Naročito se poklanja pažnja obnavljanju irigacionih sitema, koji su bili uništeni u prethodnim ratovima. U ovo vreme, oko 2.190 godine pre Hrista, u pisanim tablicama nađenim u Nipuru, javlja se ime sveštenika Fara ( Avramovog oca) iz ugledne porodice smrtnika.A kasnije oko 2.123 godine pre Hrista, nailazimo na podatak da je rođen Avram u gradu Nipuru, i da njegov otac Fara napušta Nipur i odlazi u Ur, kako bi uspostavio kontakt sa novom porodicom na vlasti. Avram će kasnije biti od koristi klanu Enlila,u sukobima oko kosmodroma na Sinajskom poluostrvu.O čemu će naknadno biti reči. Posle uspostavljenog reda, Ninurta napušta Međurečje, a na njegovo mesto Enlil postavlja svog najmlađeg sina Nannu. Oko 2.090 godine pre Hrista,umire namesnik Ur Nanša, a za namesnika postavljaju Ur Nammu, poluboga, sina boginje Ninsun. Grade se brojni hramovi ili domovi za razna Božanstva – Anunakije. Nanna i njegova žena Ningalj, premeštaju prestonicu u svoj grad Ur, koji se naglo razvija. U ovom periodu, Šumer doživljavlja svoj procvat. Gradi se ogromni kompleks zigurata, i posebno se radi na uzdizanju morala kod stanovnika, koji nije bio na zavidnom nivou. Enlil poklanja Ur Nammi > Božanstveno oružje< koje treba koristiti za smirivanje i osvajanje neposlušnih gradova, na teritoriji Hananna. U pohodima na te gradove na Sinajskom Poluostrvu, van teritorije Šumera, Ur Namma pada sa bornih kola i gine, a na njegovo mesto dolazi smrtni čovek po imenu Šuljgi, poznat u Starom Zavetu, kao čovek koji je >prodavao sebe i govorio zle reči na oči Bogova<, koji odmah gradi oltar Nanni. Zatim odlazi u obilazak svoje teritorije. Na Sinajskom poluostrvu gradi nekoliko oltara, i sklapa saveze sa lokalnom vlastelom koristeći razne metode. Vraća se u Šumer, gradi hram Nanni u Nipuru i dobija zvanje Vrhovnog Sveštenika. Inanna uočava Šuljgijeve aktivnosti i poteze, i angažuje ga kao
8
ljubavnika i za druge lične potrebe.Zbog sve većeg nereda na zapadnoj gradici prema Hanannu, Šuljgi udajom kćeri u jugoistočnoj provinciji Elamu,sklapa savez i dobija Legion plaćenika za odbranu Šumera. Oko 2.055 godine pre Hrista,Šuljgi započinje vojne pohode protiv Hananna, koje sa slabim uspehom vodi sve do 2.048 godine pre Hrista, kada ga Anu i Enlil proglašavaju za >Grešnika< i osuđuju na smrt. Tron namesnika dobija njegov sin Amar – Sin, koji prve dve godine vodi ratove, a zatim sledeće tri vlada u miru. Oko 2.041 godine pre Hrista, ponovo se obnavljaju vojne akcije na granici sa Hanannom, ali sa slabim uspehom. Nanna nije zadovoljan i on se povlači u grad Enkija, Eridu na položaj Vrhovnog Sveštenika. Ali vrlo brzo umire od >ujeda< škorpiona ! Kada je Šuljgi po nalogu Nanne poslao plaćenu vojsku iz Ura u Hanann, negde oko 2.055 godine pre Hrista,da spreči napad Hanannaca na kosmodrom na brdu Morija, sa njima je pošao i Avram, sa ocem Farom i celom porodicom, kao pukovnik u toj vojsci. Kad su stigli u Hanann, Avram je od Gospoda ( verovatno od Nanne) dobio nalog da se nastani u Haran. U borbi za kosmodrom, Avram se istakao, jer je uspeo da potisne zavojevače ( u službi Mardoka ili Ra). Zatim je otišao u Egipat i tamo boravio izvesno vreme, na dvoru faraona, odakle se vraća u Hanann sa brojnom vojskom,poslugom i stokom. U oblasti današnjeg Hevrona, Bogovi su mu rekli da se zaustavi i nastani. Tako je Avram u blizini Kosmodroma na brdu Morija, posadio seme, iz koga je kasnije iznikla država Izrailj i grad Jerusalim. Na >upražnjeno< mesto namesnika Šumera, oko 2.039 godine pre Hrista dolazi Amarov brat Šu – Sin, koji nastavlja gubitničku politiku svoga brata, i posle devet godina mora da beži, da ga nebi stigla zla sudbina prethodnika. Sada oko 2.030 godine pre Hrista, na upražnjeno mesto dolazi poslednji upravitelj Ibbi – Sin, međutim Šumer je toliko vojno oslabio da ne može da pruži otpor raznim zavojevačima, koji haraju zemljom. Država se svela na enklavu oko gradova Ura i Nipura. I to je kraj priče o preporodu Šumera. Prevaren od svog brata Nergala i izagnan iz Vavilona Marduk ili Ra, čeka svoju šansu punih dvadeset i četiri godine boraveći u Maloj Aziji sa svojim sinom Nabuom. Koristeći Hanannce za trajnu destabilizaciju i propast Šumera, odnosno kao osvetu protiv klana Enkija i njegovog sina Ninurte zbog poraza u Egiptu. Marduk ili Ra oko 2.024 godine dolazi u Međurečje sa svojim saveznicima i ponovo se smešta u Vavilon, koji je u međuvremenu delimično obnovljen.Sada Marduk ili Ra zauzima ceo Šumer , i u Nipuru >skrnavi< hram Enlila u potrazi za >Svetinjom svih Svetinja< (verovatno nekim oružjem ili bazom podataka od izuzetnog značaja za sve Anunakije).
9
Kada je saznao za ovo Enlil saziva Savet Velikih Anunakija, na kome Mardukov brat Nergal, koji je sada u klanu Enlila, predlaže da se upotrebi >Sedam strašnih oružja< ili >adama< (verovatno se radi o atomskom, neutonsnskom ili nekom još razornijem oružju).Enlilov sin Ninurta podržava ovu ideju. Enki je protiv, a neki Anunaki su bili uzdržani. Konačnu odluku donosi Anu, koji odobrava ovu akciju. Izabrana su dva cilja. Prvi cilj bio je strateški, a to je bila odluka da se potpuno uništi Kosmodrom na Brdu Morija ili >Visokoj Gori<, koji je bio osnovni razlog sukoba ova dva klana. Drugi cilj je bio taktičke prirode, a to je bilo uništavanje Sodoma, Gomore i još tri grada, južno od Mrtvog Mora u plodnoj dolini reke Jordan, jer su namesnici i stanovnici tih Hanannskih gradova, podržavali i pomagali Marduka ili Ra, da postepeno i organizovano uništava Šumer. Oba zadatka su 2.024 godine pre Hrista izvršili Enkijev sin Nergal i Enlilov sin Ninurta sa >uspehom<, koji se i danas vidi na snimku iz satelita. Ali kobne posledice atomskog udara na Sinajskom Poluostrvu, platio je i Šumer, jer su zapadni vetrovi doneli u celo Međurečje >Oblak Smrti<, koji je sekundarnim dejstvom uništio ogroman broj nevinog stanovništva, biljke i životinje u Šumeru. Znajući za posledice nuklearnog udara na Sinajsko Poluostrvo, Anunaki su se u svojim letilicama povukli iz Međurečja, u daleke kolonije u Južnoj Africi, Srednjoj Americi, na Indijski podkontinent u dolinu reke Inda ili možda daleko u Aziju u dolinu reke Huanhu, koja se nalazi u današnjoj Kini. Marduk ili Ra otišao je negde na sever, a njegov sin Nabu na neko ostrvo u Sredozemnom Moru. Posle sedam godina, negde oko 2.017 godine pre Hrista, Anu i Enlil donose odluku da zagađeni Šumer i celo Međurečje prepuste upornom Marduku ili Ra, odnosno klanu Enkija.Ovo sudbonosno rešenje zapisao je Vavilonski car Hamurabije u preambuli svoga Zakonika. Šumer je prestao da postoji na ovim prostorima, da bi svoje mesto ustupio Vavilonu, koji se digao iz pepela uništenog Šumera, a kasnije Vavilon je svoju ulogu prepustio Akadu. Sada je celo područje Međurečja i dolinu reke Nila kontrolisao klan Enkija.Šta je dalje bilo sa klanom Enlila, može samo da se nagađa. Prva mogućnnost – klan Enlila se preselio u nove kolonije na drugim kontinentima, u dolinu reke Inda u Aziji, na Jukatan i u Ande u Srednjoj Americi, u Južnu Afriku, gde su već bili rudnici zlata ili u dolinu reke Huanhu u Kini ! Druga mogućnost – ovaj klan je napustio planetu Zemlju i vratio se na matičnu planetu Nibiru, pod uslovom da su Anunaki na nekom drugom mestu izgradili nov kosmodrom i potrebne centre za navigaciju. I treća mogućnost je sinteza ove dve predpostavke.
10
Doline reke Inda i reke Huanhua u Kini, kao pribežište klana Enlila (iako ima dosta arheološki h dokaza) nisu prihvatljiva, jer su na obe makrolakacije ostali tragovi ogromnih razaranja, sličnih onima sa Sinajskog Poluostrva. Iz ovoga se može izvući zaključak da su i tamo vođeni nuklearni ratovi, o čemi svedoče pisani tragovi iz drevne Hinduističke i Kineske istorije.Međutim na veliku verovatnoću treće predpostavke ukazuju, arheološki lokaliteti na Jukatanu i u Andima iz nekoliko razloga. Prvi razlog je >negroidna< civilizacija Olmeka na Jukatanu, koja se ovde pojavili niodkuda između 2.500 i 2.100 godine pre Hrista. Iz ove civilizacije (verovatno dovedenih radnika iz Južne Afrike), razvile su se Toltečke civilizacije Maja, Zapoteka, Inka, Acteka i drugih. Drugi razlog su ogromne piste i podzemni tuneli u Andima, koji su kao objekti niskogradnje, izvedene sa izvanrednom gedezijskim znanjem. Ovi objekti nisu bili ni od kakve koristi domorodačkom stanovništvu, koje je zatečeno u stanju Neolita. Treći razlog su legende domorodačkog stanovništva o belim bradatim Bogovima, kao i njihovo strahopošanje prema belim bradatim ljudima, kada se u ovim prostorima pojavio Kolimbo, Kortes i drugi pljačkaši zlata za Iberi-jsku kraljevsku porodicu. četvrti razlog je samo zlato kao metal, koga je ovde bilo u ogromnim količinama, a koje za Tolteke nije imalo nikakvu praktičnu vrednost. Od njega su pravili uglavnom prikaze svojih bradatih Bogova. I peti razlog je jasno uočljiv nesklad između grandioznih arhitektonskih zdanja,sa nivoom paleo – kulture svih Toltečkih civilizacija na ovim prostorima. Ko je gradio ta zdanja i zašto ? Iz navedenih zapažanja, može se izvesti HIPOTEZA da je klan Enlila u Srednju Ameriku doveo već obučene Lu Lue iz Južne Afrike, da rade na novim rudokopima, a to su Olmeci, koji su bili na višem stupnju razvoja od zatečenih domorodaca. Kroz par generacija obučili su Tolteke da obavljaju potrebne radove, a Olmeci su odumrli, ili se pretopili u domorodačko stanovništvo. Anunaki su Toltecima otkrili kalendar i neka druga neophodna znanja, da bi mogli sa njima efikasnije da komuniciraju i da ih koriste. U datom momentu kada su >piste< u Andima bile izgrađene, i pristigli kosmički brodovi,klan Enlila je napistilo planetu Zemlju. Dresirani Toltečki Lu Lui i dalje su kopali i pretakali zlato, koje im nije bilo nužna životna potreba, i polako se vratili u Paleolit. Ostala su usmena predanja i zapisane piktografske informacije na kožnim knjigama. Njihovi Bogovi ili–poslodavci
11
nisu se vratili. Umesto belih bradatih Bogova, pojavila se banda belih bradatih pljačkaša iz Jevro-pe, sa Iberi-jskog poluostrva, koja je znala da tamo na zapadu ima >nešto< da se uzme na silu, i bez rada ! Gegrafska karta Turskog admirala Piri Reisa, verovatno nije stigla u Iberi-ju, zemlju moreplovaca, slučajno. Trebalo je doneti to zlato u Jevro-pu! Ostaje da se nagađa dali je to zlato završilo u trezorima poslušnika klana Enkija, ili na nekom drugom mestu ! Iz svega izloženog postaje jasno da je na planeti Zemlji, stvorena vrsta >Homo Sapijensa< bila sa tačno definisanom namenom. Ljude su njihovi Tvorci koristili kao biološko samoreprudukujuće ORU\E. Sa druge strane Anunaki, koji su živeli veoma lagodno i na daleko višem nivou od svojih >biloških robota<, među sobom su se borili za kosmodrome, rađali decu sa rođenom braćom i sestrama, vodili ljubav sa stričevima, otimali se za vlast i privilegije i koristili nuklearno oružje u međusobnim obračunima. Na bazi dostupnih informacija sa glinenih tablica Šumera, Vavlona i Akada, Starozavetnih Knjiga, Hinduističkih Veda i drugih pisanih tragova o zbivanjima u ta davna vremena, koji nas upućuju na ova saznanja, opisano ponašanje Anunakija ili naših Tvoraca, nebi moglo da dobije prelaznu ocenu. Sa stanovišta moralno – etičkog kodeksa savremenog >Homo Sapijensa<, koji proističe iz učenja Isusa iz Nazareta, koji je u ime BOGA SVEVIŠNjEGA propovedao etiku življenja, 2.000 godina kasnije na istim prostorima – pre bi se moglo zaključiti, da Anunaki nisu bili nikakvi Anđeli, već duhovno i moralno >Posrnula Bića< iz bližeg okruženja naše Galaksije. Ogromna znanja Anunakija iz svih oblasti , kao i njihove genetske osobine, koje su im omogućavale neograničeno obnavljanje organizma, neograničen životni vek, nekontrolisana ukrštanja najbližih srodnika, samoljublje i bezosećajnost, upravo ukazuju na otsustvo ljubavi, plemenitih osećanja i međusobnog uvažavanja. To odsustvo osnovnih elemenata Civilizovanih Zajednica, upravo dokazuje njihov pad iz Viših Dimenzija Kosmosa. Pa se sa velikim stepenom sigurnosti može zakljičiti da je cela priča sa glinenih tablica, ustvari HRONIKA PALIH DUŠA na planetu Zemlju. Nažalost, i po svoj prilici, mi ljudi jesmo deca tih > palih duša<, koji su bili naši Tvorci, pa su nam kroz genetski kod preneli neke od svojih osobina, koje nas i dalje guraju ka Samouništenju! Mnogi od nas su poslušnici tog Instikta, upisanog u genima, a da toga nisini svesni. Treba uložiti dosta truda, muke, smirenja i samodricanja, da bi se izbegle sve zamke na putu ka Višim Dimenzijama Kosmosa. Ali uloženi trud će se isplatiti. Jer to je put Svetlosti i Ljubavi.
Beograd, decembar, 2007
Dr ing Božidar Milosavljević, na Sv. Spiridona
fantasticna hronologija dogadjaja ! vredelo je procitati !