Koncept teraformiranja, procesa u kojem se okruženje menja kako bi bilo pogodno za ljudski život, nekada je bio naučna fantastika, ali sada je teoretski moguće
Američka svemirska agencija NASA planira da uvede kiseonik u atmosferu Marsa. Nakon što je poslala rover Mars Curiosity na Crvenu planetu, NASA namerava da pošalje novu misiju na Mars 2020. godine u kojoj nameravaju da dopreme uređaj koji bi polako stvarao kiseonik.
Uređaj MOXIE je dizajniran na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, a biće korišćen za stvaranje neograničene količine vazduha prvim astronautima koji se nastane na Marsu.
Koncept teraformiranja, procesa u kojem se okruženje menja kako bi bilo pogodno za ljudski život, nekada je bio naučna fantastika, ali sada je teoretski moguće.
Uređaj MOXIE bi mogao stvarati čak i tečni kiseonik na Marsu, koji bi mogao biti gorivo potrebno za povratak astronauta na Zemlju.
Misija iz 2020. godine bi mogla poslužiti NASA-i da nauči da li i kako ljudi mogu da žive na planeti najbližoj Zemlji.
Na pomolu najveće naučno dostignuće ikad?!
Hoće li naučnici uspeti da proizvedu kiseonik na Marsu?
Kada je reč o životu na Marsu, o kom se sve češće govori kao budućem domu Zemljana, postoji jedan veliki problem: kiseonik, ili pre, njegov nedostatak
Međutim, instrument pod nazivom “Moksi” (Mars Oxygen In-situ Resource Utilisation Experiment) mogao bi da pruži rešenje. On će pokušati da pretvori ugljen-dioksid na Marsu u kiseonik kada se nađe na novom Nasinom roveru, koji će stići na Crvenu planetu 2020. godine. Rover će možda biti prethodnica slične tehnologije u okviru misija s ljudskom posadom.
Bivši astronaut i glavni inspektor instrumenta dr Džefri Hofman objašnjava projekat. “To će biti prvi put da ćemo zapravo proizvesti kiseonik na površini Marsa.”, rekao je Hofman. Atmosfera Marsa se sastoji od 96 odsto ugljen-dioksida i manje od 0,2 odsto kiseonika, ali se tim nada da će uspeti da pretvori tih 96 odsto ugljen-dioksida u 99,6 odsto čisti kiseonik.Da bi to postigao, instrument sakuplja ugljen-dioksid iz okruženja i izoluje atome kiseonika, koje potom vezuje kako bi stvorio O2. Nakon toga, zajedno sa ostatkom ugljen-monoksida, gasovi će ponovo biti pušteni u vazduh.
Međutim, ukoliko tehnologija bude proizvela željene rezultate, to će imati veliki uticaj na buduće misije, ne samo za vazduh koji može da se diše, već i za gorivo. “Konačno, ideja je da NASA pošalje praznu raketu i veću verziju ‘Moksija’ na Mars, pre planirane misije sa ljudskom posadom”, navodi Džesika Orvig i dodaje: “Mašini koja proizvodi kiseonik trebaće oko godinu i po dana da ispuni raketu dovoljnom količinom tečnog kiseonika za njeno lansiranje. Potom, kada astronauti stignu, imaće punu raketu spremnu za lansiranje koja će ih odvesti kući.”
Nasin rover “Mars 2020” predstavlja laboratoriju od 1,9 milijardi dolara, sličnu “Kjuriositiju”, koji se već nalazi na planeti. Moksi je izabran od 58 predloga instrumenata istraživačkih timova širom sveta. Ukoliko se tehnologija pokaže kao kvalitetna, značajno će biti olakšane buduće misije na Mars, pošto bi 75 odsto težine misije s ljudskom posadom zauzeo kiseonik ili oprema koju nosi.
Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Preporučujemo još:
Terra spisi – Sakrivena istorija planete Zemlje
Ko je tvorac naše civilizacije i religije
Kratka hronika Zemlje u vremenima pre Starog Zaveta
Da li su anunaki otišli za vreme potopa ili su još uvek tu sa nama?
Ako mi kao nerazvijena civilizacija imamo mogućnost da teraformiramo Mars, da li je onda u nekoj daljoj prošlosti i Zemlju u stvari teraformirala neka naprednija rasa? Da li su možda to bili anunaki tj. Ellohimi kako su to zapisali stari sumeri zaključite sami!
