PROVALJEN

Ono kada hoćeš da budeš poznat, praćen i priznat od strane ljudi po svaku cenu. Kada žudiš za time da te ljudi uvažavaju i kada imaš bolesnu želju da stekneš nečiju pažnju, do onog kada se potpuno izgubiš u tom cilju i kada budeš zreo za neuropsihijatriju, ili bolje rečeno ludnicu.

Jovo Ilukić
3 hrs ·

Prvi čovek koji je progovorio…

(Isečak iz jednog mog romana)…

* * *

On je bio jedan zreo dlakavi dvonožac u punoj životnoj snazi. Stanovao je u pećini, zajedno sa mnogobrojnim članovima šire familije. Ceo dotadašnji život provodio je uz plamen vatre, donet u pećinu jedanput kad su “zle sile” munjom spržile najviše drvo u okolini, koju su s vremena na vreme svi pomalo morali da hrane suvim granama. Da bi pobegao od dokolice često je sa svojim ocem krvlju ulovljenih zveri slikao po zidovima prizore iz svog svakodnevnog života. Odrasli muškarci takmičili su se ko će bolje da naslika bizone i njihove dvonožne predatore.

Rekli bismo da je ovaj neuspeli pisac, glup, ograničen čovek sa stanjima najniže svesnosti i svesti te samozvani mason “pratio gradivo na časovima istorije”

Otkako je znao za sebe osećao je neopisiv strah od okolnih gustih šuma i njihovih krupnih četvoronožnih stanovnika, od provala oblaka i grmljavina.

208458_1034539188307_9214_n

I ovaj gore bolesni dvonožac ima neopisiv strah od toga da ga niko ne šljivi ni 5% i ima bolesnu želju da bude praćen, pitanje je samo zašto i radi čega? Šta on to daje ljudima da bi ga pratili?

Prstima je uvijao svoju kosu i bradu, trebio buve i vaške, i katkad čupao svoje bolne i potamnele zube, od kojih bi neki iznova nicali. Razlikovao je dan od noći, Sunce od Meseca, oblake od zvezda i leto od zime.

Razlikovao je i dobro od zla.

Da je razlikovao dobro od zla ne bi mu bio potreban zakon

U stvari, znao je šta treba a šta ne treba činiti svojim bližnjima, da bi se i oni tako ophodili prema njemu. (Na stranu to što je više puta, osetivši jak polni nagon, napastvovao svoje sestre i ostale rođake i prisiljavao ih na parenje.)

Ovde na videlo izlaze skrivene seksualne želje autora Jove Ilukića (incest, ali i biseksualnost kada spominje “ostale rođaKE”) te neverovtna želja za dominacijom pominjanje reči “prisiljavao” ih je , govoreći o parenju, a dajući tim neimenovim dvonožcima prećutno epitet životnje, ali koja razlikuje dobro i zlo. Ovo zadnje je potuno nelogično i totalna glupost. NIGDE u svetu ne vidimo da životinje razliku dobro od zla jer bi tada imale svest, ali znamo da one imaju samo nagon!!!

Kada su dani bili dugi a vazduh topao silazio je do obližnje reke i kupao se u njoj, brao plodove i hranio se njima, i, uopšte, živeo bezbrižno. Kada su dani bili kratki, vazduh hladan, a zemlja pokrivena snegom, ogrtao je krzna ubijenih životinja i sa muškim rođacima odlazio u lov, kako bi imao šta da jede.

Ova slika mu je poslužila kao inspiracija za ovo gore što je napisao otkrivajući nam toplu vodu. Zapravo samo karikirajući ono što smo već znali, i učili na časovima istorije u školama. Šta reći nego da je ovo čist plagijat sa predavanja časa istorije plus mašta koja je pristekla iz ove slike. Na žalost ostali plagijati iz učenja nekih tajnih društava tek slede dole.

Neandertalci-pecinski-ljudi-830x553u-620x350

Više je voleo duge dane i topao vazduh. Znao je, otprilike, da izračuna kada nastupa koji period.

Nije tačno, jer bi tada ovaj njegov kontravezni dvonožac, koji razlikuje dobro od zla, ali je ipak životnja jer se kako on napisa gore “pari” i to na vrlo primitivan način prisiljavajući žene na to dok isto tako razlikuje dobro od zla (tu se jasno vidi da pisac ima problema sa razlikovanjem dobrog od zla, i poštovanje moralnih kodeksa društva i to preslikava na svoje likove iz knjige. Mnogi psihijatri bi rekli da je ovo slučaj za njih, a ludnice bi plakale za ovakvom osobom), imao prvi nesavršeni kalendar za koji znamo da se pojavljuje u Sumeriji po zvaničnoj istoriji oko 7000 godine p.n.e.

Nije još bio stasao za odabir ženke, koja bi mu izrodila decu.

Jasno je da pisac neskriveno ovde piše o sebi! Odnosno svaki njegov roman je njegova autobiografija sa prizvukom psihotičnosti i strašnim izlivom skrivenih želja koje isti potiskuje te ga to čini stravično nezadovoljnom ličnošću koja pozivajući se na to kako je uravnotežena, te kako je opredeljena 50% za dobro i 50% za zlo, ustvari ne razlikuje dobro od zla, te mrzi sve oko sebe, a lik i opisani događaji iz njegovog jednog drugog romana gde je glavni akter na neuropsihijatriji je u stvari opis njegovog borvka tamo. Koga bude interesovalo koji je to njegov roman gde je opisao sebe na neuropsihijatrijskoj klinici neka mi se javi. Svi mi znamo da je Jovo Ilkuć psihički bolesna osoba, ali radi se o nekome koji mene lično napada, spopada do nivoa potupne opsesije od 24h na dan, izmišlja svakakve gluposti i laži koje širi internetom, kleveć i čini neverovatna krivična dela. Ali, samo malo pa on ne zna da razlikuje dobro od zla, da se čak ni policije ni zakona ne boji.

Jovo Ilukić opis PSIHOPATE + za njega NEMA zakona!

U svom kratkom životnom veku video je još i kako iz nabubrelih žena izlaze mali dvonožni čupavci slični njemu i ostalima, kako stariji čupavci prestaju da dišu i mrdaju, i kako ih potom odnose na jedno uzvišenje da ih proždru ogromne ptice oštrih, krivih kljunova. Bio je to težak i nezahvalan život. Ali svi koje je znao voleli su da žive.

Ovo je najgora nebuloza što ste ikada pročitali u svom životu “U svom kratkom životnom veku video je još i kako iz nabubrelih žena izlaze mali dvonožni čupavci slični njemu i ostalima” Ne mogu se čudom načuditi kako je neki dvonožac iz praistorije samo video kako su se rađali drugi dvonošci slični njemu??? Ispada da su žene same od sebe nabubrele i da su izbacivale dvonožne čupavce kao i taj što je to gledao. Potpuna nebuloza ili bolje rečeno pravi opis poremećenog psihičkog stanja autora ove nebuloze!

On je oduvek osećao kako se razlikuje od ostalih.

On, pisac ovih nebuloza tj. samozvani mason Jovo Ilukić iz Novog Sada koji ima bolesnu želju da neko sledi i prati njegove nebuloze, ovo tvrdi za sebe. Ovo je najveći dokaz moje psihološke ekspertize njegove nezrele ličnosti, da on ustvari najčešće u svom nazovimo romanu piše o sebi. Ovo je jako važno kako bismo shvatili poremećaje koje prate njegovu nezrelu ličnost.

Sporazumevao se sa njima kricima, kojima su jedni drugima davali do znanja šta žele i kako se osećaju, ali voleo je da se osami i da posmatra sve što ga okružuje. Mučio je sebe pitanjima ko je on, odakle je došao tu gde se nalazi, zašto je tu došao i gde će otići odatle. Bio je jedini dvonožac koji je razmišljao o tome.

Kako jedno tako gore opisano praistorijsko stvorenje može da postavlja ovakva pitanja koja pripadaju drevnoj pismenoj i kulturnoj ili današnjoj civilizaciji? I ovde vidimo da pisac opet piše o sebi kao o jednom primitivcu koji postavlja sebi ovakvu vrstu pitanja. A, ovo rečenicom “Bio je jedini dvonožac koji je razmišljao o tome.” daje jasnu sliku o sebi kako je iznad svih. No, to takođe znamo iz njegovih pisanja po interentu kako ima osećaj nadmoćnosti nad drugima, ustvari to je ozbiljan psihijatrijski poremećaj i u psihijatriji postoji dijagnoza koja se zove “Osećaj preterane veličine ličnosti”, a koja je suprotna od one koja se zove “Osećaj niže vrednosti”. Zato pomenuti subjekat pokazuje potpuno odsustvo straha od zakona i policijskih organa, i naglašava kako iznad njega nema zakona!

Jovo Ilukić u svom pravom svetlu

Najviše od svega voleo je da sedne na jedan kamen ispred pećine i da gleda oblake kako se kreću, preko dana, ili da se divi zvezdanom nebu, preko noći. Zbunjivala ga je pojava punog Meseca na vedrom nebu, koji je iz noći u noć postajao sve manji, da bi najzad sasvim iščezao. Ne bi ga bilo nekoliko noći, da bi se kasnije pojavio kao srp koji se sve više povećavao, da bi napokon ponovo postao pun krug. Uspeo je čak i da izračuna periode mesečevih promena, uz pomoć svojih deset prstiju. Ni to nije radio niko od njegovih bližnjih.

AHAhahahahahahhaaaaaa…. znači ovakvo stvorenje koje ima samo nagone za preživljavanje i parenje odjednom je počelo da se interesuje za dešavanja u prirodi i kosmosu. Čak je uspeo odjednom u svom kratkom životu kako gore piše autor ovih nebuloza da izmisli i brojanje na prste. Interesantno je da ovde autor pomenutih nebuloza daje prikaz kako brojanje ne pripada razvoju civlizacije u drevnoj Sumeriji, nego jednom posebnu dvonošcu koji ustvari oslikava kako smo gore videli njega samog, te on time pruža sam sebi lažnu sliku kako je neko ko vredi više od ostalih, jer tobože on u liku gore pomenutog dvonošca interesuje se za posmatranje Meseca i izmišlja brojanje dok drugi slični njemu se zanimaju samo za preživljanje. Na žalost on tako vidi sebe u sadašnjosti, kako je on nešto posebno i uzvišeno, a svi ostali su niži od njega i predodređeni da njemu služe u postizanju njegovih egoističnih ciljeva odn. građenja zrele ličnosti koja on nije. Bolest je to, ljudi moji i to prevelika i preteška psihička bolest, a oni koji mu poveruju u tome što radi nisu ništa bolji od njega, ili on dokazuje prema njima svoju nadmoć, ali SAMO i isključivo nad onima koji ga prate. Inače radi se svega o par osoba koje su pale pod njegov uticaj.

J I 1

J I 2

J I 3

Vremenom je zavoleo taj svoj kamen. U jednom trenutku poželeo je da ga ukrasi. Počeo je da ga obrađuje, udarajući ga sa strane kamičcima raznih oblika i veličina. To je dugo trajalo. Kamičci su mu se počesto lomili u rukama, dok bi ponekad sa njega otpalo po koje parče. Najzad, uspeo je da tako obradi svoj kamen da je bio savršen:

NIŠTA na svetu ne može biti savršeno, nego samo idealno. Jovo Ilukić u replici meni na fejsbuku jednom prilkom!

napravio je kamenu kocku. Bio je zadovoljan. Voleo je da sedi na njoj, poguren, glave naslonjene na levu ili desnu šaku, i da razmišlja o sebi.

To je bilo ovako nekako… više, manje 🙂

216957_1034587909525_1544_n - Copy

Jednog popodneva, posle obilne kiše, Sunčevi zraci probili su oblake. Na nebu se pojavila duga. Dvonožni čupavci izašli su iz pećine i divili se ovoj prirodnoj pojavi.

On je i ovog puta seo na svoju kamenu kocku i bacio pogled na dugu. I tada se dogodilo nešto neobično. Osetio je kako pored svog dlakavog, prljavog, smrdljivog i bolesnog tela poseduje i besmrtnu dušu.

AHAhahahahahahaaaa…. nebuloza nad svim nebulozama! Odjednom je pisac ovih gore osporenih nebuloza Jovo Ilukić, pardon neki dvonožac koji je sedeo na nekom kamenu koji je napravio u obliku savršene kocke (mada ništa ne može biti savršeno, nego samo idealno) posmatrao dugu i osetio, a nije spoznao (čudno jako) da ima i besmrtnu dušu. Neki bi rekli da su to bili dani kada je počela da se začinje psihička bolest autora. Ustvari tek je počelo da mu niče seme ludila koje će vremenom postati potpuno, pa mi normalni ljudi radi toga nećemo moći živeti normalno. Da je ovo neka država odakle potiče taj čudni dvonožac, odavno bi on bio uhvaćen i bačen u ludnicu do kraja života kako ne bi ugrožavao druge svojim životnim motom “Čini ono što ti je volja, jer iznad toga ne postoji zakon”.

I kako je ta njegova duša otpala od neke praceline ili nad-duše. Duga je, zapravo, bila most između nad-duše i ostalih duša, most koji je bilo nemoguće preći.

Eto, čuo je autor ovih nebuloza od nekog masona kako je njegova duša pala u ovaj materijalni svet i izdvojila se iz praceline …. pa je to napisao u svom romanu pripisujući taj subjektivni osećaj nekom neimenovanom dvonošcu, koji je ustvari slika njega samog. Čist plagijat!

J I plagijat 1

J I plagijat 2

Pogledajte ga samo kako sedi odvažno i samouvereno dok ga njegov dečko inače mason koji ga je i uveo u masoneriju i ezoterijsku i mističnu praksu, slika a Jovo mu se lagano i blago smeši. Za našeg provaljenog Jovu su to bili najbolji dani njegovog života, konačno ga neko ceni, poštuje i uvažava… sve dok mu dečko mason nije dao korpu, našao drugog a Jova otpao i polako počeo od tog momenta da odlazi u zaborav. Oh, kako je težak pad kaže u jednom svom postu Jovo, i gle on to progovori o sebi i svom iskustvu pada sa visine kada je bio neko i nešto, a sada je kako i sam priznaje niko i ništa. Ne dugo nakon toga pojavio se neko ko je zapalio mase na Balkanu i kome su ljudi počeli da veruju da je gledanje u Sunce izuzetno dobro za ljude i lekovito, Jovo je i tu video svoju šansu te se predstavio kao jedan od njih (sungazera), prišunjao se među tu skupinu ljudi na fejsbuku, i ušavši u njihovu grupu gledao je svaki trenutak da se nametne kao neko ko je važan, da nametene neka svoja pravila i ograničenje čitavoj grupi (ta ograničenja, prizeman nivo svesti, pogan govor i reči vidimo gore u njegovom pisanju), ali tu se našao neko ko mu je rekao da ne može to da radi i da grupi neće nikada nametati svoja pravila i svoje načine ponašanja, pa mu je taj (radi se lično o meni) od tada postao velika pretnja koje se treba rešiti po svaku cenu.

Pao je u trans.

Odjednom?

Našao se u nekom posve mračnom prostoru u kome je svetlucala jedna mala iskra. Njen bezvremenski mir poremetio je jedan jedini impuls koji ju je uzdrmao izazvavši eksploziju. Njeni delići su se raspršili na sve strane. Počelo je da teče vreme. Iz njene sredine izletelo je nebrojeno mnogo svetlosnih bića, koja su se tek probudila iz dugog sna izazvanog pređašnjim uništenjem potpune celine. Svi su pospani i polusvesni, svi osim jednog koji je za sve ovo vreme bio polubudan; on je bio jedini nosilac svetlosti dok su svi ostali spavali. Njegova želja da obnovi pređašnju potpunu celinu je i izazvala taj impuls. U desnoj ruci je nosio baklju. Oprživši najbliže oko sebe, razbudio ih je i proglasio ih svojim saradnicima. Bilo ih je dvanaest i svi postadoše visokosvesni. Ostali ostadoše polupospani. Svi se zadržaše oko nosioca svetlosti.

Ovo je čisto prerađeno masonsko učenje, dakle još jedan plagijat i ništa što suštinski nije izašlo iz njegove glave!

Egzistiraše u dokolici, dok od ostataka praiskre svetlosti izgradiše bezbrojne svetove, skupine bleštavih i tamnih kosmičkih tela okupljenih u nebrojene galaksije. Na njima sami od sebe iznikoše raznorazni oblici organskog života. Želeći da napuste dokolicu duhovnog postojanja, jedanaestorica od dvanaest Lučonošinih apostola pobegoše u materijalne svetove odvedovši sa sobom tri četvrtine ostalih podanika svetlosti. Svi doživeše pád u bedu materijalnog postojanja.

Opet prerađeno i ulepšano masonsko učenje o buđenju velikog Arahitekte, neimara svih svetova. Nema tu ništa što je njegovo- Jovino, nego je sve pokradeno iz masonerije radi čega je i oteran iz nje, jer je njegovom masonskom dečku koji ga je i uveo u taj red više bilo stalo do samog reda, nego do ovog plagijatora koji ga je samo iskoristio za svoje ciljeve kako bi se uvukavši u masoneriju omastio o znanje koje je prerađeno preneo u svojoj knjizi pored gore navedenih njegovih nebuloza. Slično je pokušao da uradi i kod nas sungazera, ali sam ga lično ja prozreo i sad me radi toga nevišeno mrzi i izmišlja svakakve laži, klevete i gadosti o meni. Imam dokaz kako mi je bio slao seksualne ponude, ali pošto mene to ne zanima okrenuo se protiv mene i proganja me svuda po internetu iskrivljujući moje reči, predstavljajući se kao ja, piše u moje ime…

Otvorivši oči, ponovo je ugledao dugu. Spoznao je sebe. Doživeo je prosvetljenje.

Kao ošinut munjom, skočio je sa svoje kamene kocke i povikao:

– Ja znam!

Bio je lud od sreće. Njegovi najbliži ga nisu razumeli. Samo su se zgledali i, mumlajući i rokćući, zapitali se šta je s njim. A on je trčao niz livadu, prema reci, i vikao koliko ga grlo nosi. Iz grla su mu izvirale reči. Uplašio je sve ptice. Od njega pobeže i nekoliko rogatih četvoronožaca. Uskočivši u reku, na najnezgodnijem mestu, rasterao je sve ribe. Rečna matica ga je ponela nizvodno. Iz sve snage borio se da ostane na površini. Nije mogao da izađe iz reke. Uleteo je u brzake, povredivši udove, i sručio se niz vodopad. Mlatarao je rukama i nogama pokušavajući da pliva. Najzad se sasvim umorio, kad se reka umirila i kad je izašao na blatnjavu obalu. Bio je predaleko od svog doma, mokar, gladan i umoran.

Jasno nam je da je ovde opis toga kako je Jovo spoznao masonsko učenje i kako mu je ono otvorilo um da vidi masonsku istinu. Pa to se dešava sa mnogim vernicima koji odjednom spoznaju kako je njihovo verovanje ispravno. Naravno shvatamo i da se borio sam sa sobom kada je spoznao sve to što je gore napisao da mu je to izgledalo kao da pada u reku koja ga nosi. Ta reka je inače simbol za njegova stara verovanja i uverenja kojih se on rešivši izborio na površinu kako je opisao, i onda je bio daleko u tome nego pre te spoznaje.

55293_1760737222804_6565502_o

Pala je noć. Šume su bile pune divljih zveri. To ga je strahovito plašilo i zbog toga nije mogao da spava. Šćućurio se uz jedno drvo čekajući da svane i razmišljajući o onome što je video kroz dugu. Odvratni šumski krici remetili su mu razmišljanja.

Odjednom, kao grom, usred noći, iznad gustih krošnja zablista jaka zelenkasta svetlost. Nedugo zatim začu se potmula tutnjava. Nedaleko od njega, sa neba se spusti neobična usijana lopta. Iz nje izađoše dvonožci, slični njemu, samo mnogo viši i svetliji, odeveni u bleštavu odeću.

Ugledavši ih, on oseti dodatni strah i dade se u beg. Ali celo telo mu zatrese bol u zadnjici, kao da ga ubode nešto oštro. Zavrte mu se u glavi i, zateturavši se, prosu se na zemlju.

Utonuo je u najblaženiji san u svom dotadašnjem bednom životu.

Probudio se u nekom za njega krajnje neobičnom prostoru. Bio je okružen dvonožnim, kratko podšišanim, lepim stvorenjima svetle kože i plavih očiju. Naviknut na oči crne boje, sa strahom je posmatrao njihove nebo-plave vizire. Hteo je da im se suprotstavi, ali nije mogao. Ležao je na nečemu mekom, pokriven nekim nežnim pokrivačem, dok su mu noge i ruke bile vezane. Prostorija je bila osvetljena, tako da je mogao da uoči da na rukama, nogama i ostatku tela nema više dlaka. Imao je nešto tamniju boju kože od onih koji su ga okruživali. Osetio je i da mu je lice golo i da mu je kosa znatno lakša nego ranije. Sve u svemu, da nije bio vezan, osećao bi se veoma lepo.

nordic-aliens-tumblr_m5a30quqjA1qzx7rao1_500

Primetivši da je došao sebi, svi se raziđoše. Kraj njega ostade samo jedna ženska osoba sa dugom žutom kosom. Svukla je svu odeću sa sebe i legla na njega. Nikada pre toga nije video zgodniju ženku. Opkoračila ga je i počela da se pari s njim. Uzbudila ga je, jer je navikao da se pari otpozadi, kao sve životinje. Nije se opirao i ona ga je odvezala. Zagrlio ju je oko struka.

Oboje su svršili gotovo istovremeno. Ustali su sa ležaja. On je provirio kroz jedan prozorčić i video da se nalazi u vazduhu. Upravo je preletao svoju pećinu i video je neke svoje rođake. Nisu mu nedostajali.

AHAhahahahhaaaa… pa ovo je potpuno ludilo!!! Neki zapušteni i prljavi dvonožac iz pećine sa početka nebuloza sad se pari sa nekom uređenom i sređenom vanzemaljkom u njenom svemirskom brodu. Pa ovo nije nikakva naučnofantastična priča, ovo je alarm za psihijatrijsku kliniku, što bi rekli neki naši “niđe veze s vezom” 🙂 Iz ovoga se jasno vidi kako su pobrkane i nesređene misli pisca ovih nebuloza. Žalosno da me ovakva osoba napada svuda po internetu. Da je to neka normalna osoba sa normalnim metodama ne bi me bilo briga, ali ovakav bolesnik za mene je to uvreda!

Nešto kasnije oboje su obukli istu odeću. Ona ga je upoznala sa još nekoliko pripadnika njegove vrste. Sporazumevao se sa njima retkim rečima koje je tek učio. (Od više instance, koja namerava da ovaj svet naseli podobnom rasom, ona mu je bila određena za suprugu. Novu rasu trebalo je stvoriti uparivanjem najboljih sinova i kćeri zemlje i najgorih sinova i kćeri neba. Najinteligentnijim i najnaprednijim žiteljima zemlje dodeljivani su mentalno zaostali i defektni žitelji neba. Niko od njih se nije ljutio: degenerici su bili fascinirani činjenicom da ih bilo ko hoće, dok su napredni stanovnici pećina smatrali da su se približili bogovima.) Pružila mu se i retka prilika da vidi njihovu decu. Neka od njih imala su plave oči.

I tako on se nađe u tom trenutku da začne novu ljudsku vrstu, jer podsetimo se da je on taj dvonožac koji je bio drugačiji od drugih dvonožaca. Šta reći ovakvu bolest ne možete videti ni na neuropsihijatrijskoj klinici. Od sad ga zovite Jovo novi adam. I juuuu ne mogu se čudom načuditi kakva to bolest mora biti da neko može pomisliti kako je začetnik nove vrste na Zemlji tj. ljudi. Ovo je zaista nešto što bi trebalo da zainteresuje sve ludnice, ovaj nivo gledanja na sebe kao ličnost koja je začetnik ljudske civiliziacije makar u mašti je težak poremećaj ličnosti i svojih vrednosti. 🙂 )))))))))))))

I tako je on postao član posade sinova neba. Leteo je zajedno s njima širom svog sveta i učio od njih. Bio je presrećan kad su mu se rodila deca sa plavim očima. Umro je u uverenju da će njegovo potomstvo biti bolje od njega.

* * *
.˙. .˙. .˙. Omnes in unum .˙. .˙. .˙.

Ovo na kraju ne vredi ni komentarisati koliko nema veze sa vezom, samo se treba smejati na to ahahahahahahahahaaaaa…..

Vidiš samozvani masonu ovako se razbija argumentima, a ne ne proverenim i ne dokazanim lažima i klevetama kako ti to radiš protiv mene, Hire Ratan Maneka i sungazinga kojeg mi propovedamo. A ovako se piše neotkriveno znanje koje dolazi iz Univerzumskog centra poznatog kao Akaša, a ne krađom iz nekih učenja i knjiga kako ti radiš:

Nastanak BOGA, čoveka i poreklo religija