Naučnik i doktor koji je proučavao Hiru Ratan Maneka zaključio je sledeće:
Vest koja je odjeknula u svetskim novinama:
Šri Hira Ratan Manek posti (ne uzimajući NIKAKVU hranu- inedija*) 411 dana u naučne svrhe pod budnim okom lekarskog ekspertskog tima
Hira Ratan Manek od 1. Januara 2000. godine sledi džainski način posta, nakon izlaska Sunca i pre njegovog zalaska pijući samo vodu koja je bila na Suncu u staklenoj ambalaži. Postao je slavan tokom 1996. godine kada je otpočeo 211- dnevni post, takođe samo na vodi. Post je otpočeo sa ciljem da doprinese svetskom prosperitetu a završen je u džainskom hramu u Gudžeratu.
Medicinski tim predvode stručnjaci iz Međunarodnog multiterapijskog instituta za brigu o zdravlju I Udruženja lekara džaina. U potpunosti ga podržava predsednik udruženja Džain Juvak Mahasang, dr. Džitubai Šah.
“Od dr. Lakismbena Kone i Čandrahasa Kone iz Ahmedabada saznali smo da ne uzima hranu 211 dana, pa smo ga pozvali na konferenciju da objasni cilj tog čina, kao i osećanja tokom istog” rekao je dr. P.G. Šah, predsednik Međunarodnog multiterapijskog instituta za brigu o zdravlju, koje je organizovalo prethodno pomenutu konferenciju. Izvestio je kako je tokom Prve međunarodne konferencije o sistemima mnogostrukog lečenja, koja je održana u Ahmedabadu od 4. Do 6. decembra 1988. godine, Hirabai najavio da će “postiti od januara 2000. godine”
Lekari koji prate stanje Šri Hire Ratan Maneka:
dr. K. K. Šah
dr. P. G. Šah
dr. P. D. Doši
dr. H. C. Mehta
dr. Sudir Šah
dr. Vireš Patel
dr. Nalin Gevala
dr. Hamendra Modi
“Pre je postio kratkoročno, u trajanju od 12 do 20 dana. Ali, kad je završio svoj veliki 211- dnevni post, smršao je 41 kg, a nivo njegovog šećera u krvi (glukoze) spustio se na 43. Medicinska nauka kaže da kada se nivo glukoze kod ljudskog bića spusti ispod pedeset, situacija postaje opasna, ali se u njegovom slučaju nije dogodilo ništa loše, “rekao je dr. P. D. Doši, sekretar Međunarodnog multiterapijskog instituta za brigu o zdravlju. Hira je bio spreman da se podvrgne stalnom medicinskom nadzoru tokom posta od 1. januara nadalje. Prihvatili smo izazov i zamolili ga tokom tog perioda ostane u Ahmedabadu. Pristao je i sada, zajedno sa Udruženjem lekara džaina proveravamo njegovo zdravlje.
“Nakon uspešnog završetka prvog posta, živeo je samo od devet tipova tečnosti. Potpuno je izbegavao hranu, voće i povrće. Naposletku je počeo da odbacuje jednu po jednu tečnost i posti od 1. januara 2000. godine. Ne konzumira ništa osim vode, koju pije samo prokuvanu na Suncu u staklenoj tegli, i to u periodu između svitanja i sumraka.
On je takođe član Indijskog udruženja za solarnu energiju i pokazao je da ljudsko biće mesecima u kontinuitetu može da živi od solarne energije, bez uzimanja bilo koje druge hrane. Post je završio 9. aprila i želeo bi da proučava važnost solarne energije za ljudsko telo”
*Inedija- dobrovoljno ne uzimanje hrane jer ista nije potreba da bi se stvorila energija u telu koja se unosi iz trećerazrednog izvora odn. hrane. Inedija se najčešće pojavljuje sama od sebe kada osoba primajući Sunčevu energiju kroz svoje oči kada je to sigurno i po pravilima HRM-a. Ovo nije stanje gladovanja, nego telo ima potpun osećaj sitosti. Znači nema mučenja tela kao kod gladovanja, nego je telo zasićeno iz Sunčevog direktnog izvora.
Šri Hira Ratan Manek na Prvoj međunarodnoj konferenciji HCI
“Post je metod lečenja, meditacije uma i tela koji su dokazali veliki džainski kaluđeri, sandžasi i muniji iz drevnih vremena. Postoji potreba za proagiranjem tih metoda u ovom dobu koje karakteriše porast bolesti tela i uma zbog preterane potrošnje. Povećanje posta pomoglo bi pri održavanju savršenstva” kaže dr. K. K. Šah, bivši predsednik Međunarodnog multiterapijskog instituta za brigu o zdravlju i predsednik Udruženja lekara džaina.
“Hira je od 14. juna 2000. godine već završio 166 postova i veoma smo zadovoljni njegovim zdravljem. U početku je imao 77 kilograma, a sada ima 62. Svi ostali parametri su normalni. Vodimo dnevnu evidenciju pulsa, krvnog pritiska, unosa količine tečnosti, količine izmokrenog urina, težine, broja časova sna itd. Rezultati hemijske analize urina, krvni nalaz i EKG takođe se proveravaju redovno. Takođe obavljamo pretrage poput T. C, D. C, HB, uree u krvi, kreatinskog seruma, acetonskog seruma i profila tečnosti.”
“Solarna energija može vas održavati danima bez hrane i sada je naučno ustanovljeno da će svi ostali izvori energije pre ili kasnije presušiti. Pokušavam da izazovem stil življenja koji se zasniva na efikasnoj upotrebi solarne energije, smanjenoj potrošnji i zaštiti mentalne stabilnosti putem meditacije, što bi rešilo mnoge probleme koji trenutno prete opstanku ljudskog roda,” kaže Hira.
“Cilj posta je probijanje svih blokada I aktiviranje meke. Međutim pored toga on vašem telu i umu obezbeđuje unutrašnju snagu i mir. Verujem da tokom posta solarna energija hrani telo i ukoliko ste u mogućnosti da dobijete energiju direktno od Sunca, hrana vam nije potrebna.” Tvrdi on.
Odseo je u kačiju Džain Samadž – Paldi u Ahmedabadu, gde smo mu obezbedili besplatan smeštaj od 27. decembra 1999. godine do 5. aprila 2000. godine. Zatim se preselio u bolnicu Šarda u Asarvi u Ahmedabadu, koju vodi dr. P. D. Doši, gde je besplatno ostao od 6. aprila do 6. maja 2000. godine. Od 7. maja bio je u kući Šri Propatala Dava.
Šri Propatal Davs i Ulazbahaj Dava obezbedili su Šri Hirabaju besplatan smeštaj, zbog čega su im veoma zahvalni svi članovi Međunarodnog multiterapijskog instituta za brigu o zdravlju i
Udruženja lekara džaina.
Međunarodni multiterapijski institut za brigu o zdravlju
Predsednik: dr. P. G. Šah
Sekretar: dr. P. D. Doši
Udruženje lekara džaina
Predsednik: dr. K. K. Šah pH. :079-6578936
Sekretar: dr. Himont Šah pH. :079-6405201
Izveštaj endokrinologa o Hiri Ratan Maneku
Dr. Navnit Šah, FICA (SAD)
Specijalista endokrinolog (C) 6425566
13. jul 2001. godine
Hipoteza o produženom ne uzimanju hrane
Ovo je zaista jednostavno shvatiti. Složićete se samnom da takav produžen džainski post u religijske (širenje Ahimse I drugih velikih pokretačkih ideja) i naučne svrhe (stvaranje svesti o solarnoj enegiji), a takođe I radi rešavanja četvorofazne krize ljudskog roda (fizičke, mentalne, prehrambene i neurološke) pod budnim okom sadašnje medicine zaista predstavlja nešto fantastično I nečuveno, ali nije mit. Ne događa se na Himalajima, niti u dalekoj džungli. Dešava se u Ahmedabadu u Gudžaratu (Indija) u stalnom prisustvu javnosti I pod strogim medicinskim nadzorom koji vrši tim lekara eksperata.
Nema razloga za skepsu. Možete lično doći da se uverite i proverite. Mi, lekari, činili smo sve što je potrebno svih ovih meseci, a njega su podržavali njegovi prijatelji. Takođe prima nekoliko posetilaca tokom dana i noći. Gospodin Hira Ratan Manek je veoma uspešno zavšio 411- dnevni post 14. februara 2000. godine. Prema džainskim običajima nije uzimao nikakvu hranu uopšte. Konzumirao je samo prokuvanu vodu koja je bila u staklenoj tegli na Suncu i to po danu, između 11 sati pre podne i 16 sati posle podne, bez ikakvih tečnosti i hrane. Nije primao intramuskularne niti intravenozne inekcije. Boravio je potpuno u izolaciji i pod budnom prismotrom.
Medicinska provera počela je nekoliko dana pre programa posta I nastavljena sve do danas. Sastoji se od dnevnih pisanih dokumenata koji beleže: puls, krvni pritisak, disanje, temperaturu, unos tečnosti, količinu izmokrenog urina, telesnu težinu, itd. i relevantnih hematoloških I biohemijskih (osnovnih i nekoliko specijalizovanih) testova koji se rade periodično, mesečno odnosno svake nedelje. EEG, ultrasonografija, CT mozga i magnetna rezonanca snimaju se redovno. CT mozga je sniman nakon perioda od jedne godine, a tim sastavljen od doktora opšte medicine, hirurga, kardiologa, endokrinologa i neurologa, ispituje ga periodično od prvog dana posta. Osim što je izgubio 19 kg. telesne težine (koja je sada stabilna i ne menja se u poslednja 3 meseca), laganog usporavanja pulsa i pada krvnog pritiska, kao i definitivnog smanjenja broja udaha (koji je sa 18 pao na 10 u minutu), kod pacijenta začudo ne postoje nikakve medicinske abnormalnosti. Čak su i njegov mozak i mentalni kapacitet normalni. Jedva da smo išta pronašli. Prestao je da ima stolicu šenaestog dana posta, a količina izmokrenog urina kreće se oko 600 do 800 kubnih centimetara. Njegov krvni pritisak iznosi 90 sa 60. Nema acetona. Svi ostali parametri su normalni.
To je naprosto zapanjujuće, zar ne? Ali kako da od toga sklopimo hipotezu? Kako to izgleda sa stanovišta nauke? Što se nauke tiče, pod normalnim uslovima produženog gladovanja (u slučajnoj ili neobičnoj situaciji), ljudska bića brzo gube na kilaži. Prvo se sagoreva mast. Tokom prve nedelje, u urinu se pojavljuju ketonska tela. Zatim se sagorevaju proteini. Pre toga, osoba postaje tupa, latergična i nervozna, njeno logičko razmišljanje slabi, a vitalni parametri opadaju. Što se tiče nauke, u roku od 8- 10 sedmica, njen fizički opstanak biće ugrožen. U ovom slučaju, te loše posledice nedostaju. Kako možemo to da objasnimo? Kako funkcioniše matematika njegove energije? Kako on i dalje ostaje tako celovit, sa normalnim intelektualnim i mentalnim funkcijama? Iako za sada nemamo čvrstu tezu (jer je ovo prvi slučaj ovakvog posta u svetu, koji se odvija pod strogim medicinskim nadzorom), mora postojati neka logična i naučna hipoteza. Ona nudi neko objašnjenje, ali ostavlja nekoliko pitanja koja su otvorena za dalju analizu. Takođe istovremeno otvara nekoliko novih puteva budućih istraživanja (kao što je npr. Pitanje gojaznosti).
Ova hipoteza se sastoji od četiri osnovna koraka koji objašnjavaju matematiku energije i metabolizma, odnosno:
– Smanjenje zahteva za kalorijama zbog hronične adaptacije
– Uzimanje bazične energije iz kosmičkog izvora, solarna energija
– Efikasno korišćenje energije i recikliranje iste u njegovom telu
– Genetska ili fenotipska razlika u telesnim dispozicijama
1. Sindrom hronične adaptacije – poput slučaja zdravije adaptacije tela i uma na hroničan stres u poređenju sa akutnim stresom, prilagođavanja tela na hronično gladovanje (preko 30 dana) mora biti drugačije u odnosu na akutno gladovanje (3- 15 dana). Niko ne može da kaže da u tom trenutku se telo hronično adaptira, ali 30 dana zvuči kao razumen period, iako vreme može da varira od osobe do osobe. To je, takoreći, neka vrsta hibernacije.
Rutinska matematika kalorija zvuči logično i veoma primenljivo na akutno gladovanje, pri čemu se prvo rastvaraju mastri, u urinu se pojavljuju ketonska tela i počinje gubitak telesne težine; mišićna masa se smanjuje i počinje usporavanje telesnih funkcija i opadanje mentalnog kapaciteta. To se dešava kod akutnog gladovanja, gde se energija za trošenje izvlači iz telesnih zaliha u razmeri potrošnje kalorija i upotrebe energije koja iznosi 1:1 . Kod hronične adaptacije, metabolizam tela se mora usporiti. Telesne potrebe svedene su na minimum. To je moguće uz pomoć smanjenja regulacije ćelijskih i receptorskih funkcija. Tako dolazi do izmene energetskog metabolizma i njegovog svođenje na najmanju moguću meru. Ćelije se snabdevaju osnovnim materijama, vodom i kiseonikom. U toj fazi, centar za glad postaće umrtvljen, a aktiviraće se centar za zasićenost. Zato će osećaj gladi ili žudnja za hranom izostati. Takva osoba mogla bi da obavlja rutinske aktivnosti uz veoma nisku potrošnju energije ili kalorija, sa recimo 500 do 600 kalorija, koje održavaju ćelijski metabolizam.
2. Uzimanje bazične energije iz nepresušnog kosmičkog izvora – Solarne energije: koliko god mala količina bila zahtevane energije, ona mora doći iz nekog izvora. Hira konzumira samo prokuvanu vodu na Suncu iz staklene tegle, koja sa naučnog stanovišta jedva da ima neku kalorijsku vrednost. On najverovatnije crpi energiju iz samog kosmosa.
– Kosmički izvori: iz tog razloga bismo možda pre trebalo da shvatimo energetske a ne kalorijske proračune.
Od svih kosmičkih izvora SUNCE je najmoćniji i uvek dostupan izvor energije koju su koristili drevne sage i rišiji od davnih vremena, uključujući i Gospodara Mahavira, tibetanske lame i ostale rišije. Međutim, kako se prima solarna energija? Mozak i um predstavljaju najmoćnije receptore u ljudskom telu. Mrežnjača i pinealna žlezda (treće oko ili, po Reneu Dakartu središte duše) opremljene su ćelijama svetlosnim receptorima i mogu se smatrati organima prikladnim za vršenjem fotosinteze. Kao što biljno carstvo opstaje uz pomoć hlorofila i fotosinteze i direktno zavisi od Sunca, neki fotosintetički proces mora da se dešava prilikom hipotetčkog primanja sunčeve energije.
Energija složenim načinima i putevima mora da uđe u telo. Postoji prolaz iza mrežnjača koji vodi do hipotalamusa, a zove se retinohipotalamički trakt. On šalje informacije o ciklusima svetlosti i tame superhijazmičkom jezgru (SCN) u hipotalamusu. Iz SCN-a impulsi putuju duž pinealnog nerva (simpatički nervni sistem) do pinelane žlezde. Ti impulsi inhibiraju proizvodnju melatonina. Kada se oni prekinu po noći ili po mraku, kada svetlost više ne stimuliše hipotalamus, prestaje inhibicija pinealne žlezde i oslobađa se melatonin. Pinelana žlezda ili treće oko, je zato organ sposoban za fotosintezu i važan normirač ljudskog tela. Tu možda delimično dolazi do neistraženog procesa sinteze i transformacije energije iz solarne energije.
Iz posmatranja detalja skorašnje naučne literature i njihovog upoređivanja sa drevnim indijskim duhovnim tekstovima, kao i sa zapadnjačkim okultnim i “nju ejdž” tekstovima, očigledno je sledeće: aktivacija pinealne žlezde predstavlja ključ ulaska u domen psihizma, duhovni proces i sam proces transformacije energije. U toj žlezdi obrađuje se i vrši preraspodela energije. Pinelana žlezda komanduje svim endokrinim žlezdama, a to znači da kontroliše ljudski telesni sistem. Ona takođe reguliše dnevni/noćni ritam, ciklus spavanja i buđenja, a takođe usporava i proces starenja. Ima psihička svojstva i predstavlja sedište duše ili uma, a zovu je i treće oko. U tantričkom sistemu, u njoj je smeštena agna (ajna) čakra. Njena aktivacija može da se izvrši dugim praktikovanjima joge I raznim tehnikama meditacije, ili najbrže i najsigurnije tokom praktikovanja sungazinga ili solarne joge. Ova ne koristi korake klasične joge. Pinelana žlezda takođe sprečava rast i metastaziranje određenih vrsta tumora. Poseduje simulativni efekat na imuni sistem. Kod ptica i drugih životinja, ona sadrži magnetni materijal i predstavlja centar za navigaciju.
Naučnici tragaju za magnetnim i navigacijskim svojstvima pinealne žlezde kod ljudi. Dakle, aktivacija pinealne žlezde i njeno punjenje uz pomoć solarne energije predstavlja važan korak i ulaz na energetski auto put. Drugim rečima to može biti aktiviranje Kundalini Šakti. Dimenzije normalne pinealne žlezde kod čoveka iznose 6×8 mm. Na osnovu CT skena i nalaza magnetne rezonance, kod Gospodina Hira Ratan Maneka njene dimenzije iznose 8×11 mm (što znači da je ona uvećana). Taj nalaz može indirektno da podupre važnu ulogu pinelane žlezde u transformaciji energije. Ipak treba da pomenemo da anatomsko uvećanje žlezde ne podrazumeva nužno i hipertrofiju njene funkcije.
Još od kad je čovečanstvo počelo da ignoriše psihički i duhovno opremljenu pinealnu žlezdu, palo je na čist fizičko- materijalni plan i na njega su se od tad obrušile beskrajne nevolje. Čovečanstvo sada mora ponovo naučiti da aktivira pinealnu žlezdu i ostala psiho- duhovna tela, bilo putem dinamike kosmičke enegije, ili uz pomoć prakse radžajoge, tantričkih načina ili drugih sličnih praksi. Kundalini Šakti se navodno tako aktivira, pa sreća, blagostanje i mir moraju da nastupe. Svetlosna energija u telu mora da se pretvori u električnu, magnetnu ili hemijsku. Kad se jednom obradi, ova energija mora negde da se trasportuje i uskladišti. Zapravo, vrhunski oblik celokupne energije jeste svetlost. Energija i svetlost mogu da se transformišu u materiju i iz nje ponovo u energiju. Hipotalamus zapoveda automatskim nervnik sistemom, a pinealna žlezda se nalazi u njegovoj blizini, pa je logično da novi prenos energije može da ga aktivira, ili da koristi ovaj sistem kao transportno sredstvo.
Parasimpatički nerv i njegovi hormoni i hemikalije mogu da budu korisniji u simpatičkom sistemu. Kao što simpatički sistem povećava telesne potrebe (npr: mišljenje, borbu protiv stresa, uzbuđenje itd.), parasimpatički je poznat po tome što smanjuje energetske potrebe. On čini osobu spokojnom, mentalno centriranom, smanjuje metaboličke zahteve i uspavljuje. Tome takođe mogu da doprinose i druge hemikalije. Uloga temporalnog moždanog režnja i limbičkog sistema može takođe da bude važna. Oni mogu da funkcionišu kao regulatori, ako ne i receptori, i mogu biti fizički uključeni u usmeravanje energije na prikladne puteve. Ova energija može u završnici da bude uskladištena duboko u limbičkom sistemu, ili u delovima produžene leđne moždine, i da se s vremena na vreme ponovo prizove, opet napuni ili reciklira. Produžena leđna moždina sadrži vitalne centre i zato može biti prikladna za spremanje životne energije.
Tako postoje prijemnici ili receptori ebergije, analizatori procesa, transformatori, skladišta itd. koji mogu da posluže za objašnjenje energetske logistike. Pošto se taj oblik energetskog proračuna razlikuje od onoga na šta smo konvencionalno navikli, u obliku proračuna hrane i kalorija, zvaćemo ga mikrohranom, ili hranom za korišćenje uma (Manobhakshi Aahar {Ttu ute ytnth}. Ovde smo govorili o solarnoj energiji, ali osoba može da koristi bilo koji kosmički izvor, odnosno vazduh, vodu, zemlju, biljke itd. Taj metod može da se nazove Surja vigjan, ali isto tako postoji i Čandra vigjan i Vanaspati vigjan, koji se pominju u drevnim tekstovima.
Takođe osim mrežnjače i pinealne žlezde, za prijem energije mogu da budu odgovorni koža i druga čula. Ukratko, taj koncept otvara neslućene mogućnosti. Ta mikrohrana može da reši problem gladi u svetu, a u trenutnom kontekstu predstavlja jedini izvor energije osobi koja želi da bude astronaut na dugim kosmičkim putovanjima. Neverovatno! Vreme je da shvatimo kako naša redovna hrana nije jedini izvor energije kojom možemo da održavamo telo. Stoga, ma šta govorili, u ovom koraku (odnosno koraku II, prilikom uzimanja energije iz Sunca i njene transformacije u telu), um može da igra presudnu ulogu. Dobro je poznato da je kapacitet uma ogroman (duša ima još veće, neograničene sposobnosti). Uz pomoć solarne joge i meditacije rađaju se neverovatne mogućnosti koje će doneti mir umu i usporiti metabolizam kako smo pomenuli u koraku I.
3. Efikasno korišćenje energije i recikliranje iste u njegovom telu: oni kojima hronično nedostaje energija, nauče da koriste raspoloživu količinu energije na efikasniji način- tako da čak i na niskom energetskom nivou tela metabolizam i vitalne funkcije, uključujući i nervni sistem, ne pate. To je veoma logično i možemo zamisliti da se događa kod: pojedinaca koji se nalaze u uslovima prirodnih nepogoda, ili brodolomaca, kod preživelih na velikim nadmorskim visinama posle avionske nesreće, itd. koji uspevaju da prežive nekoliko dana ili nedelja bez hrane. Takođe, možemo da pretpostavimo da ti ljudi možda recikliraju energiju u sopstvenim telima. To je moguće uz pomoć kompleksnih mehanizama koji obuhvataju nervne i mišićne organe. Solarnu energiju, koja se širi telom, može da apsorbuje zemlja, i hodanje po tlu bosim nogama za vreme sunčanog dana može da pomogne pri apsorbovanju te energije kroz tabane i nožne prste. Šri Hira Ratan Manek to čini redovno i uvek kaže da se energija tako reciklira. To može da ima veze sa principima apresure ili refleksologije.
4. Genetska ili fenotipska razlika u telesnim dispozicijama: takođe u potpunosti treba da ispitamo ovaj aspekt. Treba ga ispitati pažljivo, kao polje rada za važnu raspravu – da li svako može da koristi solarnu energiju, i ako je tako, može li da je koristi tako efikasno? Samo vreme može odgovoriti na to. Ali, moguće je da svaki pojedinac ima drugačiji genetski kod i da svako telo ima različite fizičke sposobnosti. Stoga neko lakše može da primi solarnu energiju, da je transformiše i uskladišti poput baterije, kao i da je efikasnije koristi I čak reciklira – dok neko drugi možda nije u stanju da to učini u istoj meri. Zato moraju da se sprovedu eksperimanti, ako je moguće na slučajnom uzorku sastavljenom od dobrovoljaca, uz prisustvo kontrolne populacije. Međutim ukoliko tu komponenetu ostavimo za sad po strani, moguće je da mnogi ljudi veoma uspešno sprovedu taj eksperiment pod nadzorom. Pre toga, obavezan je pregled tela i posebno pregled retino- oftalmološkog sistema, i to pod strogim medicinskim vođstvom, što omogućava vremenski ograničen eksperiment na dobrovoljcima. Ako možemo da generalizujemo ovu teoriju, u mogućnosti smo da promenimo sudbinu čovečanstva. Kao prvo, rešiće se pitanje nedostatka hrane u svetu. Aktivacijom ove vrhunske energije u telu, I njenom transformacijom u električne, hemijske i magnetne oblike, ne samo što ljudi mogu da se oslobode svih bolesti, već mogu da steknu dobro zdravlje i vibrantnu auru. Njen sjaj može čak da zaslepi neprijatelje i rastvori njihovo neprijateljstvo. Povećanjem mentalnih i intelektualnih kapaciteta osoba može da koristi čak i do 90% mozga, za razliku od uobičajenih 3 do 10 odsto. Zavladaće mir i prosperitet na celom svetu. Pošto nema unošenja hrane, loše misli i osećanja biće zaustavljeni, tako da mora nastupiti večni mir. To će takođe dovesti u pitanje uobičajen proračun kalorija, jer predstavlja izazov rutinskoj nauci zasnovanoj na kalorijama. Njena ograničenja su istaknuta, a složena pitanja gojaznosti i neuhranjenosti istovremeno se mogu brzo objasniti uz pomoć koncepta solarne energije. Moguće je da gojazni ljudi, mada ne unose u telo prevelike količine hrane, i dalje primaju energiju iz kosmičkih izvora, što bi objasnilo njihovu gojaznost. Koncept kosmičke energije tako može da se koristi za potpuno izdizanje čovečanstva na fizičkom, mentalnom, nadmentalnom i duhovnom nivou. Prikladni organi, uključujući i biologe i medicinare, odmah treba da sprovedu obimno naučno istraživanje kako bi odgovorili na sva ta pitanja.
(Referentna studija slučaja 411-dnevnog/375-dnevnog nejedenja g. Hire Ratan Maneka, završenog 01. 09. 2001. godine)
dr. Sudhir V. Šah, doktor medicine, specijalista neurolog
206-8, Sangini Complex, Nr. Parimal Crossing, Ellisbridge
Ahmedabad – 380 006
telefon (c) 079-646 70 52, (R) 079-662 17 42.
Neurolog konsultant guvernera pokrajine Gudžerat, Indija;
Predsednik lekarskog udruženja Ahmedabada (Asoo. of Physician os A´bad 1997/98);
Vanredni profesor neurologije (Šet K. M School of PGMR Smt. N. H. L. M. M. College)
Neurolog konsultant V. S. Hospital, Ahmedabad. Jivaj Mehta Smarak Hospital.
Odajem priznanje za predloge i pomoć koju sam primio prilikom izrade ove hipoteze sledećim licima:
(1) dr. Nevnet Šah, doktor medicine, FICA (USA), specijalista endokrinolog (C) 6425566.
(2) dr. Garđej Sutaria (doktor medicine) I dr. Kalpeš Šah (doktor medicine) specijalista radiolog, Ušmanpura C. T. Scan Centre Clinical
Asistentima:
dr. Nalin Gevala, doktor medicine,
dr. K. K. Šah, hirurg specijalista,
dr. Vireš Patel, doktor medicine,
dr. P. G. Šah, specijalista opšte medicine,
dr. P. D. Doši, specijalista opšte medicine.
Deo iz moje knjige “Solarna joga- sangejzing” u izadnju ID “Kuća dobre knjige” Novi Sad
Informacije koje su objavljene u ovom postu kao i bilo koja na ovom sajtu su STROGO zaštićene zakonom, i svaka zloupotreba, neovlašćeno kopiranje bilo koje rečenice ili njihovih delova i originalnoj ili izmenjenoj formi su kažnjivi krivičnim zakonom.
